име: Драгослав
презиме: Јанковић
име оца: Светозар
место: Лисо Поље
општина: Уб
година рођења: 1874.
година смрти: 1946.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Јанковић С. Драгослав – Бата, земљорадник и резервни поднаредник (Лисо Поље, Уб, 8. II 1874 – Лисо Поље, 7. IV 1946).
Отац Светозар и мајка Анђелија, пољопривредници средњег имовног стања имали су једну кћи и шест синова.
Живео је у месту рођења и бавио се пољопривредом. Војни рок регулисао је у II чети II батаљона V пешадијског пука Краља Милана у Ваљеву.
У ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године учествовало је више његових укућана, а тројица браће (Тихомир, Милосав и Радосав) су погинула. Био је веома храбар, упоран и пожртвован. Чак пет пута је рањаван али није напуштао своју борбену јединицу. Први пут рањен је у десну ногу код Љига, новембра 1914. године. Два пута је рањен у главу и руке на Гучеву, планини код Лознице. На положају код Крупња 1914. рањен је у леву руку, а на Рововској коси 1916. године и у десну руку.
Као резервни поднаредник II чете II батаљона V пешадијског пука Краља Милана Дринске дивизије II позива истакао се у борбама на Гучеву, бацајући бомбе у непријатељске ровове и нанео им велике губитке. За тај подвиг, али и храбро држање у другим борбама 15. јуна 1915. године одликован је Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. Имао је Сребрену медаљу за храброст, руски Орден Светог Ђорђа II степена и све три споменице за учешће у ратовима од 1912. до 1918. године.
Био је веома скроман и честит човек, па је уживао добар углед. Мада се није политички ангажовао више пута су му нуђене разне дужности, које није прихватао. Његови синовци: Боривоје, зв. Борисав, (Алексин син) и Војислав (Душанов) страдали су као борци Посавотамнавског партизанског одреда. Први децембра 1941. године у Трлићу код Уба, а други у Чучугама код Уба крајем фебруара 1942. године. Трећи Драгослављев синовац – Тихомиров син Слободан, зв. Ћиркан, као припадник НОВ и ПО Југославије погинуо је код Шида, почетком 1945.године.
Женио се два пута. У браку са Петријом имао је сина Живорада, рођеног 20. марта 1903, који је умро 8. маја 1924. године. Пошто му је и супруга умрла млада други пут се оженио Јановком – Јаном Филиповић, домаћицом из Совљака код Уба али деце није.
