име: Никола
презиме: Јорговановић
име оца: Ђ.
место: Ниш
општина: Ниш
година рођења: 1874.
година смрти: 1942.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Родио се 1874. године у Нишу. После четвртог разреда гимназије ступио је у Војну академију, за потпоручника је произведен 1895.
Уочи српско-турског рата као мајор био је командант батаљона 16. пешадијског пука „Цара Николе II“, а за време рата био је у Моравској дивизијској области задужен за генералштабне послове. Године 1913. произведен је за потпуковника, а првог октобра 1914. за пуковника и постављен је за команданта деветог пука, а 1915. за команданта Тетовског одреда, са којим је повратио Тетово од Бугара, о чему је написао и књигу издату у Сарајеву 1925. године. На Солунском фронту командовао је трећим, а потом 13. пешадијским пуком, а једно време је заступао и команданта прве пешадијске бригаде Тимочке дивизије. Нарочито се истакао приликом борби на Совиљским положајима и освајању Чука када је неутралисао неуспех Дунавске дивизије, сузбивши офанзивни успех непријатеља, при чему је задобио и знатан плен.
После рата био је на положају начелника штаба команданта Шумадијске дивизијске области, потом је 1920. био помоћник команданта ратне луке Боке Которске. Од 1924. године је командант места у Сарајеву, када је унапређен у чин пешадијског бригадног генерала.
Пензионисан је 28. маја 1927. године, а умро 23. маја 1942. године.
У току службовања добио је следећа одликовања: Медаљу за војничке врлине (1897), Споменицу краља Петра (1903), Сребрну медаљу за храброст (1912), Споменицу из српско-турског рата (1912), Златну медаљу за ревносну службу (1913), Споменицу из српско-бугарског рата (1913), Белог орла с мачевима четвртог реда (1915), Златну медаљу за храброст (1915), Карађорђеву звезду четвртог реда (1920) и Белог орла с мачевима трећег реда (1920), затим „Албанску споменицу“ и друга домаћа и страна одликовања. Био је тешко рањен у борбама на Мачковом камену 1914. године.
