име: Јован
презиме: Јовановић
име оца: М.
место: Ниш
општина: Ниш
година рођења: 1877.
година смрти: 1941.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988, „Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918-1941.“ Миле С. Бјелајац, 2004.
Дивизијски ђенерал Јован Јовановић, рођен је 1877. године, погинуо 1941. године.
Према одличјима која носи Јовановић је био у Русији у добровољачком корпусу јер поред највиших одличја Србије носи висока одличја Румуније и руски Крст Светог Станислава с мачевима. Одликован је, поред многобројних других, и орденом Светог Саве првог степена.
1941. године заробљен је у Грчкој и када је брод са ратним заробљеницима кренуо за Немачку потопљен је. Јован Јовановић се није спасао.
Текст из књиге „Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918-1941.“ Миле С. Бјелајац, 2004:
Јован М. Јовановић (Ниш, 15. август 1877 – Солунски залив, 27. мај 1941), био је дивизијски генерал Југословенске војске, учесник балканских ратова и Првог светског рата. Страдао је у Априлском рату у Грчкој 1941. године.
Јован М. Јовановић, рођен је 1877. године у Нишу. Војне школе завршио је као питомац 28. класе Ниже и 11. Више школе Војне академије.
У ратовима које је Краљевина Србија водила од 1912-1913. био је на служби за Ђенералштабне послове у Моравској дивизији I позива.
У ратовима 1914-18. био је вршилац дужности начелника штаба Моравске дивизије I позива.
После Великог рата од 1918. обављао је дужност начелник штаба Моравске дивизијске области.
Дивизијски генерал постао је 1926.
Носилац је многих признања међу којима и Карађоређева звезда са мачевима IV реда, два пута.
На почетку Другог светског рата Јован М. Јовановић је са још три генерала и већом групом официра и војника покушао да се пробије преко Олимпа до грчких лука, надајући се да ће Енглези помоћи и да ће се поново успоставити Солунски фронт као 1915. На његову несрећу, трагично је изгубио живот у Грчкој, у Солунском заливу 27. маја 1941. године, када је брод „Хелена Канавариоти” са 503 југословенска официра и војника које је превозио у немачко заробљеништво налетео на мину и потонуо. На потонулом броду живот је изгубило 214 југословенских старешина, од генерала и пуковника до војника.
