Јовановић С. Драгољуб

Јовановић С. Драгољуб
Јовановић С. Драгољуб

 

 

име: Драгољуб
презиме: Јовановић
име оца: С.
место: Доња Каменица
општина: Књажевац
година рођења: 1885.
година смрти: 1968.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Пешадијски наредник српске војске Драгољуб Јовановић рођен је 1885. године у селу Доња Каменица, у бившем Заглавском срезу, сада општина Књажевац.

Од 1908. године Драгољуб ради као шегрт у Фабрици пива „Бајлон“ у Београду, када постаје члан Социјалистичке партије, а 1909. године учествује у штрајку на Чукарици.

Након војног позива, 1909. године Драгољуб напушта Београд и одлази на одслужење кадровског рока у Пирот где је распоређен у III пешадијски пук Моравске дивизије првог позива. У војсци добија чин поднаредника. 1912. године, кад је почео први балкански рат, са својим пуком прелази ратни пут Пирот – Ристовац – Куманово – Скопље – Титов Велес – Прилеп – Битољ. Већ у овом рату поднаредник Драгољуб се истиче храброшћу, а 1913. године учествује у брегалничкој бици против Бугара.

Године 1914. Драгољуб учествује у церској бици и освајању врха Иверак где је рањен у ногу. Године 1915. код карауле Парашница близу Црне Баре на Дрини тешко је рањен у главу и врат, па је пребачен на лечење у Војну болницу у Нишу. За исказану храброст 15. јуна 1915. године Драгољуб је одликован Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима.

Након повлачења српске војске из Ниша, Драгољуб је као тешки рањеник, заробљен од Бугара и депортован у заробљенички логор у Ћустембил у Бугарској. После завршеног првог светског рата као симпатизер идеја крје је проповедала Комунистичка партија више пута је затваран од ондашњих власти.

У току другог светског рата Драгољуб је активно помагао НОП Југославије. У свом месту је био врло цењен а доживео је дубоку старост.

У 83. години (1968. године) је умро и сахрањен у родном месту.

Поред Златне војничке Карађорђеве звезде са мачевима Драгољуб је носилац и других одликовања: Медаље „Милош Обилић“, Медаље за војничке врлине, Медаље доброг стрелца и свих споменица од 1912. до 1918. године.

Слични чланци:

Цветковић Петар

Цветковић Петар

Код Турака је владао страх од наше коњице. Бојали су је се као од живе ватре. Тај страх је трајао још од битке на Куманову, када је наша коњица направила покољ међу пешацима.

Прочитај више »