име: Константин
презиме: Костић
име оца: Риста
место: Панчево, рођен у Маловишту (Битољ)
општина: Панчево
година рођења: 1879.
година смрти: 1934.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Пешадијски пуковник – инвалид
Рођен 25. маја 1879. год. у селу Маловишту среза и округа Битољског од оца Ристе и матере Александре.
Пре ступања у Војну академију свршио 7 разреда реалке у Београду.
Као новопроизведени официр одређен за водника IX пешад. пука, затим служио у XV, XX и VII пуку као водник а у последњем и ађутант. Четом командовао у VIII и Битољском пешад. пуку.
У рату 1912. год. командовао четом VIII пешад. пука и борио се код Куманова и Битоља.
У рату 1913. год. командовао истом четом и учествовао у борбама на Овчем пољу.
У рат 1914. год. ступио је као командант батаљона IV пешад. пука I позива и борио се око Вишеграда. У тим борбама 7. августа 1914. год. на Наносу теже је рањен шрапнелским куглицама у руку, ногу и леву плећку. По оздрављењу од тих рана учествовао је у борбама као командант батаљона у I и III пешад. пуку.
При повлачењу 1915. командовао је Мавровским одредом. На солунском фронту командовао је батаљоном у VI пешад. пуку. Пред пробој Солунског фронта 1918. год. због слабог здравља и ранијих рана одређен је за ађутанта у I Армији. На тој служби остао је све до свршетка рата.
После рата командовао је батаљоном у XXVII пешад. пуку. Затим је био ађутант у I армијској области, на служби у Петровградском војном округу, командовао је војним округом Велешким, Неготинским и Панчевачким. На положају команданта Панчевачког војног округа умро је 9. децембра 1934. год. и сахрањен у Панчеву.
Коста као дечак са крајњег југа јужне Србије дошао је у Београд и школован је од стране Друштва Св. Саве. Доцније као официр био је врло добар службеник, чврстог карактера и савесно је отправљао све лужности. У борбама је био храбар и за испољену храброст, пожртвовање и успешно командовање у рату добио је највећа одликовања. Тако поред Споменица ратних и Споменице Краља Петра I, његове груди красила су и следећа одликовања: Златна медаља за храброст, Бели орао са мачевима IV степена, Карађорђева звезда са мачевима IV степена, Ратни корпусни Француски крст, Панамска медаља за сигурност, орден Белог орла IV степена, југословенска Круна IV степена, Карађорђева звезда III степена.
Оженио се после рата Бранком рођ. Јанковић, која се преудала ускоро после његове смрти. За собом је оставио нејаког синчића Александра.
(Споменица XXXII класе)
