име: Војислав
презиме: Ковачевић
име оца: Михаило
место:
општина:
година рођења:
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Према одличјима које је добио, Војислав Михаилов Ковачевић прошао је сва бојна поља од 1912. до коначног ослобођења и уједињења 1918. године.
Пошто је Војислав поред Карађорђеве звезде са мачевима носио и Карађорђеву звезду, коју су први добили Црнорукци, а он је био један од познатијих, значи да је тај орден добио 1904. године када је установљен. Свакако је Војислав био један од старијих официра јер носи и Таковски крст, који је добио за време владавине Обреновића.
Војислављева унука погрешно идентификује нека његова одличја, па се стога наводе тачни називи и за остала његова одличја: Златна медаља за храброст Милош Обилић, Медаља за војничке врлине, Медаља за ревносну службу, Спомен медаља Петра Првог поводом ступања на престо 1903. године, која је установљена и поводом стогодишњице Првог српског устанка, Споменица Освећено Косово за рат противу Турака 1912. године, Споменица Петра Првог за рат са Бугарима 1913. године, Албанска споменица за верност отаџбини 1915. године и Споменица ослобођења и уједињења Петра Првог за први светски рат 1914 – 1918. године.
Ковачевић је на Солуну 1917. године суђен као Црнорукац, али је ослобођен, јер се био разболео од туберкулозе. Умро је у Паризу и сахрањен је у Војничком гробљу ТНI-AIS. Војислав је по чину био потпуковник.
