име: Михаило
презиме: Ковачевић
име оца: Владимир
место: Рибница – Паштрић
општина: Мионица
година рођења: 1878.
година смрти: 1927.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић, “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Ковачевић В. Михаило – Мика, официр – пешадијски бригадни генерал (Рибница – Паштрић, Мионица, 14. VI 1878 – Штип, 5. X 1927).
Отац Владимир – Владета и мајка Анка, учитељи. Шест разреда гимназије завршио у Крагујевцу.
Био је питомац XXIX класе НШ ВА. Још као мајор 1912. године учествовао је на Свесловенском соколском слету у Прагу. Био је старешина Соколског друштва у Крагујевцу и познати национални радник, па је довођен у везу са атентатом у Сарајеву 1914. године.
У балканским ратовима борио се као командир I чете I батаљона XIX пешадијског пука I позива и I батаљона VIII пешадијског пука II позива. Бугари су га 1913. године заробили, али је он успео да се спасе. Током Првог светског рата био је бивао је командант батаљона у X (Таковском) пешадијском пуку, помоћник команданта XV и XII пешадијског пука, потом заступник команданта истог пука и командант II пешадијског, тзв Гвозденог пука.
После рата био је командант XXI пешадијског пука, на дужности у Штабу Брегалничке дивизијске области и команданта Брегалничке пешадијске бригаде. Иако је био без одговарајуће школске спреме 1. децембра 1925. године унапређен у чин генерала. Захваљујући његовом ангажовању у Штипу је саграђен официрски дом, пошумљено брдо Марково кале, подигнута Спомен костурница погинулим у бици на Брегалници 1913. године. Доста је радио на просвећивању народа Македоније и заштити његових националних интереса.
У браку са супругом Зорком (рођ. Радичевић) није имао порода али су основали Фонд за помоћ сиромашној деци. Зорка је основала и водила Женску радничку школу са 60 полазница.
За заслуге у миру и рату добио је многа домаћа и страна одликовања међу којима и два Ордена Карађорђеве звезде IV реда – по један са и без мачева.
Због велике популарности убијен је из заседе у Штипу од стране припадника ВМРО. Његова погибија и сахрана широм земље наишле су на велике осуде и претворена у политичке манифестације. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду, уз највише војне и државне почасти. Штипска општина подигла му је споменик, пијацу код Шедрвана назвала његовим именом и на месту његове погибије поставила спомен плочу.
Текст из књиге “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988:
На овој фотографији је посвета: „Класном другу драгом Стеви – Ковачевић“. Неко је додао „Михајло“ и стоји констатација да је убијен од Бугараша у Штипу. У списку постоји Ковачевић Михајло, а зна се да је „класни друг“ Стеван Радовановић командант шестог пука Дринске дивизије. Значи да је Ковачевић виши официр, што се са фотографије не може тачно утврдити.
Лице са фотографије много личи на пуковника Стевана Миловановића, те оно „Ковачевић и „Стеви“ не мора да буде оно што се претпоставља.
Непознати витез више није непознат. Аутор је пронашао његов гроб на Новом гробљу у Београду. На дивном споменику пише да ту почива Михајло Ковачевић, убијен од Бугараша.
