име: Светозар
презиме: Кустурић
име оца: Радомир
место: Лукавац
општина: Ваљево
година рођења: 1880.
година смрти: 1930.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Кустурић Р. Светозар, земљорадник и каплар (Лукавац, Ваљево, 17. VIII 1880. – Лукавац, 20. VI 1930).
Отац Радомир и мајка Крстина (дев. Јовановић из Словца код Лајковца), земљорадници.
Основну школу учио је и завршио у Рабровици, а живео и бавио се пољопривредом у месту рођења. Регулисао је војни рок и имао чин каплара.
Светозар – Цвеја борио се у оба балканска и Првом светском рату показујући велики патриотизам, храброст и пожртвовање. Нарочито се истакао у борбама за одбрану Београда. У једном тренутку пред налетом далеко бројнијег и технички надмоћнијег непријатеља борци његове чете из састава XIII пешадијског пука I позива почели су да се повлаче. Изашао је пред њих и енергично се супротставио тој намери. На његове оштре прекоре да се тако не брани родна груда, чета се консолидовала и у контранападу је успела да претера Аустријанце преко Саве и Дунава. За тај подвиг одликован је Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима о чему је издат указ ФАО 11.123 од 15. јуна 1915. године. И након тога као и раније храбро је учествовао у више борби и других акција. Посебно је био запажен у неким борбама на Солунском фронту.
Био је ожењен Катарином – Катом, домаћицом, од Радосављевића из Мрчића, села код Ваљева. Изродили су три сина (Светислава, Свето- лика и Милоја) и три кћери (Зорку, Милку и Добринку). Милоје је био водоинсталатер у Београду, али је ухапшен и спроведен у Аустрију, у логор Крампофен, где је погинуо 20. септембра 1942. године.
