име: Ашер
презиме: Леви
име оца: М.
место: Ниш
општина: Ниш
година рођења: 1876.
година смрти: 1913.
извор података: “Споменица погинулих и умрлих српских Јевреја у Балканском и светском рату 1912-1918“, 1927.
Родио се у Нишу, марта месеца, 1876. г.
Био је шеф књиговодства Београдске Банке „Меркур“, а у рату резервни пеш. поручник, командир 2. чете. 2. бат. II Гвозденог пука, II позива.
Умро 14. јула 1913. г. у Кочанима.
Основну школу и четири разреда гимназије свршио је у Нишу, а стару Државну Трговачку Школу, – која је доцније претворена у Академију – свршио је са одликом у Београду.
Рат га је затекао у звању шефа књиговодства Београдске Банке „Меркур.“
На позив своје Отаџбине, кренуо је у бој 1912. год. против Турске Империје као резервни пешадијски п. поручник прослављеног II пешадијског пука. Доцније је Ашер добио, на бојном пољу, заслужени чин поручника и команду над 2. четом у Пилетићевом другом батаљону, другог Васићевог пука.
Ашер је учествовао у свима борбама од Мердара до Битоља, – а у другом рату са Бугарима, до Кочана. Био је увек присебан хладан, храбар и куражан старешина, кога су његови војници волели са благе нарави и племените душе његове. Одликовао се и приликом разоружања Арнаута. Наредник Грубач, о коме је раније писато у напису „Сви за једног” био је његов водник. Исто тако био је његов наредник водник војвода Коста Пећанац. У борби на „Злетовској Реци“ заробио је један бугарски вод.
Поштеђен од непријатељског олова, – пао је као жртва колере у Кочанима, где је и сахрањен 14. јула 1913. г. да доцније у Европском Рату Бугари пониште све трагове његовога гроба, а и других многих официра-хероја.
Ашер је био интелигентан млад човек и веома способан банкарски чиновник. А као српски витез пао је за своју отаџбину.
