име: Милош
презиме: Меденица
име оца:
место: Доња Морача
општина: Колашин
година рођења: 1872.
година смрти: 1941.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Највернији српски савезници били су Црногорци. Године 1912. су први објавили рат Турској, 1913. су послали елитну дивизију на Брегалницу; 1914. када је Аустро-Угарска објавила рат Србији, Црногорци су објавили рат Аустро-Угарској. Све време рата, не само да су бранили своје положаје на преко 500 километара, него су често прелазиди у напад, па су стизали и до самог Сарајева.
Најдраматичиију поруку од Срба примили су Црногорци 1916. године. Војвода Путник је за нову 1916. годину послао следећу поруку:
„Ако црногорска Санџачка војска успе да спречи продирање противника од Вишеграда на Увац – Пријепоље – сјеничке положаје и Нови Пазар и тиме не дозволи да се јави српској војсци у бок и позадину, она се српству заувек одужила”.
Сердар Јанко је одговорио војводи:
“Нека српска Врховна команда не води бригу. Црногорска Санџачка војска решена је да се до последњег војника жртвује, а да не дозволи непријатељу да се јави братској српској војсци у бок, а још мање у позадину”.
Тако су се споразумелн војвода и Сердар.
Јанко Вукотић је на располагању имао Колашинску бригаду Милоша Меденице, Дробњачки и Ускочки батаљон. А против себе је имао 53, 59. и 62. аустроугарску дивизију, које је предводио Вилхем фон Рајнер. Примицало се крваво Бадње вече и три дана српскога Божића. Дакле, чувени бој на Мојковцу вођен је од 6. до 9. јануара 1916. године.
Потиснута првог дана, уз тешке губитке непријатеља са Боине њиве и Улошевина, Санџачка дивизија је 7. јануара прешла у противнапад. Црногорци су на крају потисли и потукли непријатеља, али какав је то крвави бој био на температури од -20ºЦ на блиском одстојању и на нож, знају само они који су тамо били. Пораз на Мојковцу сами Аустро-Угари сматрају највећом срамотом њиховог оружја.
А за Србе? Шта је за њих значила мојковачка победа црногорског оружја најбоље илуструје српска изрека: “Да није било Божића на Мојковцу, не би било Васкрса на Кајмакчалану”.
За победу на Мојковцу Милош Меденица је добио ,,Карађорђеву звезду са мачевима” официрског реда.
На прослави 25-годишњице мојковачке битке, српска дедегација је истакла:
,,У великој катастрофи коју је доживела српска војска, црногорска војска, нарочито у периоду повлачења ка Јадранском приморју, учинила је услуге које се ничим и никада надокнадити не могу, услуге које је могао да учини само брат за брата. Она је на једном дугачком фронту близу 500 километара од ушћа Лима па на Боку Которску, Херцеговину и Новопазарски Санцак, закрилила својим јуначким грудима повлачење српске војске. Да је црногорска војска у овим трагичним тренуцима попустила и тиме омогућида да се изведе аустријски маневар опкољавања српске и црногорске војске, по замисли аустријске врховне команде, не би било ни трага од српске војске… Ми Срби треба да се с поносом сећамо оних црногорских хероја који се ваљано жртвоваше на мојковачким положајима за спас српске војске.“
