име: Давид
презиме: Медина
име оца: А.
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1888.
година смрти: 1913.
извор података: “Споменица погинулих и умрлих српских Јевреја у Балканском и светском рату 1912-1918“, 1927.
Рођен у Београду 1888. год.
Био је чиновник, редов 2. чете 4. бат. VII п. пука I позива.
Погинуо на положају више Криве Паланке 22. јула 1913. г. – сахрањен покрај пута испред села Конопљице.
Кад су напустили касарну у Скопљу и у беспрекорном реду изашли на улицу, маса света их је дочекала цвећем. Било их је који нису могли да задрже сузе и јецај: „Одоше ђаци на фронт… Одоше ђаци у смрт…”
Мало ко у његовој Крајини где се родио, живео и умро, у оно доба није познавао попа Луку.
Али тога дана Живадин и Јанко нису стигли. Нису се вратили ни сутра, ни прекосутра, никада више. А старица је сваког јутра извиривала иза тараба, излазила на друм и кошчату старачку руку стављала изнад чела, погледајући неће ли се отуда из даљине појавити и њена деца.