име: Војислав
презиме: Мијаиловић
име оца: Илија
место: Планиница
општина: Мионица
година рођења: 1883.
година смрти: 1944.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Мијаиловић В. Војислав – Раћовац, земљорадник, дрводеља и пешадијски поднаредник (Планиница, Мионица, 1883 – Планиница, 14. III 1944).
Отац Владимир и мајка Драгиња били су земљорадници скромнијег имовног стања. Остало је и непознато да ли се Војислав школовао, а младост је провео као већина сеоских младића помажући родитељима и другим укућанима у обављању свакодневних сеоских послова.
На одслужењу редовног војног рока унапређен је у чин пешадијског поднаредника. По повратку из војске наставио је уобичајеним животом у својој Планиници. Како приходи од пољопривреде, са оно мало посне и тешко обрадиве земље, нису били довољни за издржавање, рано је почео да се бави дрводељачким пословима, као допунском делатношћу.
Чим је објављена мобилизација за Српско-турски рат Раћовац се нашао у првим борбеним јединицама које су упућене на фронт. Учествовао је у више борби и других акција. По завршетку тог рата није стигао ни да се раздужи опремом коју је добио, а већ је уследио позив за Српско-бугарски рат у коме је такође учествовао и истицао се вели- ком храброшћу и јунаштвом.
Наравно, није га мимоишао позив ни за Први светски рат. У јесен 1914. године лавовски се борио у борбама на Дрини. Посебно је запажен у окршају на Мачковом камену код Крупња. Приликом једног од тих силовитих напада противника пала је команда нашим снагама да се повуку са дотадашњег положаја на следећи. Остао је у рову са једном пушком и три сандука бомби. Сачекао је да му се противници приближе на одговарајуће растојање, а онда је отворио сандуке с бомбама и ударцима у металну плочицу на кундаку пушке почео да их активира и једну за другом баца у правцу непријатеља. Видевши са резервног положаја, где су се били повукли, да се противнички војници не појављују на њиховим претходним положајима, а чувши грмљавину бомби, наши су застали изненађени шта се то тамо догађа. Кад су приметили повлачење противника успели да донекле среде своје пољуљане редове и да се врате на раније положаје. Кад су стигли пред очима указала им се стравична слика. На прилазима рововима лежало је више десетина војника у плавим униформама побијених Раћовчевим бомбама. Њега су нашли у ритама од одела, избушеног и искрзаног противничким куршумима. Био је крвав и са повређеном левом руком, коју није могао да покреће. Брзо су га изнели из рова и пружили му прву медицинску помоћ.
За овај херојски подвиг Војислав Мијаиловић Раћовац одликован Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. О томе је и објављен указ ФАО број 11.102. После лечења и опоравка вратио се у своју јединицу и наставио борбу. Повлачећи се пред надмоћнијим противником прешао је Албанију и стигао на острво Крф. Након реорганизације наше војске учествује и у борбама на Солунском фронту и где је такође показао задивљујућу храброст и сналажљивост.
По завршетку рата вратио се у Планиницу и ту живео до смрти. Како је имао само хектар и по земље живео је скромно и повучено. Бавио се коларским занатом и важио за вештог и педантног мајстора. Правио је и разне друге предмете од дрвета. Како се разочаран својим животом и односом државе према херојима није женио, почео је да пије и да распродаје своју имовину. Последњих година живео је у великој немаштини, а говорило се да је чак и своја одликовања продао.
Умро је 14. марта 1944. године у Планиници, у кући свог комшије и рођака Ђорђа Мијаиловића. Сахрањен је на сеоском гробљу у Планиници, а надгробни споменик подигао му је сусед и даљи сродник Драган М. Мијаиловић.
