име: Јовица
презиме: Милетић
име оца: М.
место: Ниш
општина: Ниш
година рођења: 1856.
година смрти: 1944.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Пуковник, носилац Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда
Јовица Милетић рођен је 1856. године. Вишу војну академију у 11. класи завршио је 1874-1880. године. Учесник је свих ратова до 1918. Као питомац Војне академије учествовао је у свим ратовима од 1876. до 1886. године. За потпоручника произведен 1876. године, а за пуковника 1904. године.
Одликован је Златном медаљом за храброст, а за успешно командовање својом јединицом највишим орденом Таковским крстом с мачевима првог реда.
Учесник је балканских ратова 1912-1913. године, где је као признање за храброст и успешно командовање својим пуком одликован Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда (указом од 14. маја 1913. године).
У првом светском рату био је пуковник у резерви и обављао разне дужности као командант Крушевачких резервних трупа. Као командант Призрена, при повлачењу српске војске, оболео је и у пећкој болници и заробљен. Репатриран је 1916. године и као инвалид одлази у Француску. Враћа се у домовину 1918. године, бива пензионисан као пуковник. За заслуге у рату 1914. године добио је Орден „Белог орла“ трећег реда (указом од 31. маја 1915. године).
У војничкој каријери дугој 43 године обављао је разне дужности и био на разним функцијама: од командира водова преко ађутанта, команданта најелитнијих пукова као „Кнез Милош“, „Књаз Михаило“ итд. преко заменика команданта дивизија (заменик Војводе Мишића у Ваљеву 1902-1903. године) до команданта целокупне жандармерије и полиције у 1904. години.
Носилан је одликовања: Таковског крста са мачевима петог реда (1878) године, Таковског крста без мачева четвртог реда (1893), Таковског крста без мачева трећег реда (1902), Ордена „Бели орао“ петог реда (1908), Ордена „Бели орао“ трећег реда (1915), Карађорђеве звезде са мачевима (1913).
Добио је и Златну медљу за храброст (1877. године), Споменицу за ратове (1876-78), Споменицу на рат (1885-86), Споменицу „Милош Велики“ (1899), Споменицу Краља Петра I (1904), Споменицу 25 година за ослобођење Јужне Србије, Споменицу 1912, Споменицу за рат 1913. и Споменицу за ратове 1914. до 1918. године.
Остатак живота провео је у Нишу, где је и сахрањен 1944. године.
