име: Драгослав
презиме: Миљковић
име оца: С.
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1883.
година смрти: 1953.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Миљковић С. Драгослав, официр – дивизијски генерал (Београд, 23. I 1883 – Београд, 24. V 1953).
Као питомац XXXIII завршио је Нижу а XVIII класе и ВШ ВА. Из коњице преведен је у генералштабну струку 27. јуна 1931. године. За дивизијског генерала унапређен 17. децембра 1933, а армијског генерала 1. децембра 1940. године.
У балканским ратовима био је командир IV ескадрона I коњичког пука. На почетку I светског рата био је на служби у штабу II армије, затим помоћник начелника штабова Коњичке и Дринске дивизије, а онда начелник штаба I пешадијске бригаде Вардарске дивизије. Током 1915. године два пута је одређиван за начелника штабова Свећанског и Горниковског одреда. Осим тога при уласку у Србију командовао је коњичким пуком који је наступао пред целом I армијом.
После рата био је војни изасланик у Софији, начелник штабова Савске и Дравске дивизијске области, командант X пешадијског пука, начелник штаба IV армијске области, командант Врбаске дивизијске области, командант II коњичке дивизије у Нишу, командант коњице у Београду а крајем новембра 1940. постављен је за в. д. команданта II армијске области.
У Априлском рату 1941. године као командант II армије заробљен је и интерниран у Немачку. У Оснабрику је био постављен за старешину логора, а после шест месеци упућен је у болницу. После рата вратио се у земљу и од нових власти био осуђен на три године затвора са присилним радом.
Био ожењен Видом кћерком Николе Барковића, директора штедионице у Иригу. Одликован је многим домаћим и страним одликовањима међу којима и Карађорђевом звездом IV степена.
