име: Драгомир
презиме: Милојевић
име оца: Светозар
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1874.
година смрти: 1942.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Милојевић С. Драгомир, официр – дивизијски генерал (Београд, 3. III 1874 – Београд, 14. II 1942).
Отац Светозар, члан Главне контроле, а мајка Катарина, домаћица.
Основну школу и шест разреда гимназије завршио у месту рођења. Као питомац XXIII класе Ниже и VII класе ВШ завршио је ВА. Још пре балканских ратова био помоћник начелника Генералштаба Моравске дивизијске области, командант XI пешадијског пука и професор Војне академије за предмет Генералштабна служба.
У балканским ратовима био је начелник Штаба Дринске дивизије I позива од 25. октобра 1912. до септембра 1913. године. Током I светског рата био је начелник Оперативног одељења Врховне команде, офи- цир за везу са савезничком командом у Солуну и командант Дунавске дивизије. Одликован је са више ратних одликовања међу којима и орденима Карађорђеве звезде са мачевима IV и III степена (два пута).
После рата бивао: командант Моравске дивизијске области, коман- дант Вардарске дивизијске области, у штабу III армијске области, помоћник команданта III армијске области и командант Боке Которске. У чин генерала произведен 3. новембра 1918. године, а пензионисан 11. априла 1929. године.
Био ожењен Катарином, кћерком Косте Мићића, коњичког капетана. Имали су кћи Драгославу, удату за генерала Петра Петровића и сина Светозара, мајора југословенске војске. Више пута службовао у Ваљеву обављајући разне и значајне дужности.