име: Михаило
презиме: Милојковић
име оца: Милосав
место: Београд, рођен у Књажевцу
општина: Београд
година рођења: 1889.
година смрти: 1936.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Михаило син Милосава Милојковића рођен је 12. августа 1889. године у Књажевцу. Умро је 1936. године у Београду.
Михаило је био изузетно истакнути ратник о чему сведочи једна наредба армијског ранга која гласи:
НАРЕДБА АЋ Бр 2315
Команданта Треће армије 18. марта
1917. године за све јединице у саставу Треће армије
Командир друге чете првог батаљона XVIII пука активни пешадијски поручник Михаило М. Милојковић 6. августа 1916. године, налазећи се на важном месту, левоме одсеку свог батаљона а на предњим положајима К. 1500 први је са четом издржао јаку навалу непријатеља и упорно се одупирао.
Ноћу 9/10. августа на положају Падина К. 1600 вршио је неколико узастопних напада на непријатеља, који је тежио, да се дочепа гребена те К. 1500 и да се на тај начин појави на левом боку и у позадини његовог батаљона. У овом задатку је успео, држећи чету у својој руци, утичући на војнике својим присебним и хладним држањем.
11. августа на положају Шумовита коса приликом контранапада на Бугаре који су били продрли до у непосредну близину наше пољске батерије. Сместа је кренуо своју чету која је била у резервни право на јуриш, проводећи је ноћу кроз густу шуму и у борби прса у прса гурајући се с непријатељем, својим личним залагањем и самопрегоревањем. Успео је да сломи отпор непријатеља, унесе пометњу и забуну у његове редове, наносећи му знатне губитке и успешно гонећи одступајуће делове вештом поделом ватре.
Том приликом непријатељ је оставио на терену велики број лешева, знатан број првих заробљеника, као и други знатан метеријал, а од наше стране повраћен је врло важан положај а спасена је наша батерија.
1. септембра 1916. године када је наређен напад на положај Малка Ниџе кренуо је своју чету до положаја М. Ниџе и када је изненада добио јаку митраљеску бочну ватру, задржао се са четом на згодном месту и вештим распоредом својих водова и поделом и руковањем ватре, успео је да савлада отпор непријатеља, пред собом. У згодном моменту, када је приметио колебање код непријатеља, и без нарочитог наређења кренуо је чету напред, одбацио га и даље га гонио ватром.
24. септембра извршио је прелаз Црне реке код с. Скочивирске воденице под јаком непријатељском ватром. Управио је силан напад на непријатеља да га одбаци с леве обале и заузме његове положаје, мада је на свом правцу имао велику јаругу, вештим пребацивањем своје чете успео је да исту пређе без губитака и да се бори упоредо са осталим четама његовог батаљона… 27. септембра у општем нападу на Камениту чуку а упркос јакој митраљеској и пешадинској ватри, натерао је непријатеља на повлачење и избио на положај иако му је наређено да остале чете потпомаже ватром, а ако може и он да се крене. Задатак је извршио на опште задовољство.
За оваква јуначка држања похваљујем напред именованог официра и износим га за пример.
Командант ђенерал М. Васић, с. р.“
Михајло Милојковић умро је у 47. години живота 1936. у Београду.
