име: Милован
презиме: Миловановић
име оца: Јаков
место: Лесковице
општина: Ваљево
година рођења: 1872.
година смрти: 1968.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Миловановић Ј. Милован, земљорадник и резервни наредник (Лесковице, Ваљево, 1. XII 1872 – 7. II 1968).
Отац Јаков (као трећепозивац оболео од пегавца и умро у ваљевској болници 1915) и мајка Станојла (рођ. Игњатовић из Дреновца код Косјерића), земљорадници. Рођен је у бројној сеоској породици као друго дете. Као ученик потоњег владике Николаја (Велимировића) завршио три разреда основне школе. Бавио се пољопривредом али и качарско-пинторским и зидарско-тесарским занатом.
Први светски рат затекао га је на одслужењу редовног војног рока. Као наредник у јединицама Дринске дивизије I позива починио је више јуначких дела и завредио нека признања. Прешао је Албанију, а на Крф је донео око себе две омотане заставе. Једна од њих била је државна која им је потом вишеструко корисно послужила па је због тога лично похваљен и од престолонаследника Александра.
Током борби на Кајмакчалану Бугари су са три стране опколили њихову јединицу и покушали да их униште. Видевши шта им се спрема кренуо је у јуриш и позвао саборце за њих. Кад су дошли до противнич- ких барикада уз помоћ Милана Савића из Седлара и још неких почео је да убацује бомбе у противничке ровове наносећи им велике губитке. Остале Бугаре су заробили. За овај подвиг одликован је Сребрним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима.
По завршетку Првог светског рата још неко време остао је у војсци, а онда се вратио кући и наставио да обавља исте послове. Постепено се укључивао и у политику, па су му повераване и неке политичке дужно- сти. Поред осталог седам година био је општински кмет. Добро је свирао и певао уз гусле и занимљиво казивао о ратним збивањима.
У браку са Златијом Миливојевић, домаћицом из Горњих Лесковица имао је десет кћери, али су подигли само њих пет: Цвета, Иконија, Стана, Љубица и Милица.
