име: Димитрије
презиме: Митровић
име оца: Стојан
место: Бивоље
општина: Крушевац
година рођења: 1880.
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Пешадијски пуковник у пензији и резерви
Рођен 14. јула 1880. год. у селу Бивољу, среза Расинског, округа Крушевачког од оца Стојана и матере Јелене.
По свршеном 7 разреду ступио у Војну академију, по изласку из ове унапређен у чин пешадијског потпоручника и одређен за водника VII пешад. пука „Краља Петра”. У овом пуку провео је до 1908 год. када је одређен за водника XIV пешад. пука до 1910. год. које је године као капетан II кл. постављен за командира чете у XII пешад. пуку, у коме је остао до рата.
У ратовима: Српско-турском 1912. године као капетан II и I класе командовао је четом у XII пешад. пуку Шумадијске дивизије II позива Ибарске војске. Учествовао у операиијама при освајању Новог Пазара и Косовске Митровице.
У Српско-бугарском 1913 г. командовао четом у истом пуку и дивизији као и у Српско-турском рату. Учествовао је у борбама вођеним на Власини.
У Великом рату 1914-1918. год, био је командир чете и командант батаљона у XII кадровском пуку до новембра 1914. год. командант батаљона XI пешадијског пука II позива. Учествовао у операцијама Ужичке војске у Босни.
Од 1916-1920 год. као потпуковник командовао батаљоном у XIV пешад. пуку. Учествовао у борбама на Солунском фронту и при пробоју овога фронта.
По рату командовао батаљоном у X пешад. пуку: као пуковник био је командант IV пешад. пука „Краља Александра“. Затим 44 и 53 пешад. пука; потом на служби у ђенералштабу IV армијске области.
Рањен и контузован септембра 1915 год. код Рама на Дунаву у леви кук и трбух, а поред тога још је у два маха контузован у јачем степену на положају “Кожух“ на Солунском фронту.
Није ожењен.
За заслуге стечене у миру и ратовима одликован је нашим и страним одликовањима.
Од наших има: Карађорђеву звезду са мачевима IV реда, Карађорђеву звезду IV реда, Југословенску круну III реда, Белог орла с мачевима V реда и Белог орла V реда, Златну медаљу за храброст, Сребрну медаљу за храброст, Златну медаљу за ревносну службу, Сребрну медаљу за ревносну службу, Медаљу Краља Петра и све ратне споменице.
Од страних: Савоја IV реда са мачевима, Француски ратни Крст са мачевима.
Пуковник Митровић све време у прошлим ратовима провео је у пешадији као командир и командант, рањаван и контузован ипак се задржао да до краја истраје – благодарећи своме снажном саставу и несаломљивој вољи. Њему се с пуним правом може рећи да је душа пешака.
Пензионисан је по својој молби 24 августа 1935. године у Загребу.
(Споменица XXXII класе)
