име: Андрија
презиме: Ненадовић
име оца: Михаило
место: Црвена Јабука
општина: Уб
година рођења: 1896.
година смрти: 1969.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Ненадовић М. Андрија, зв. Кљуцар, земљорадник, редов (Црвена Јабука, Уб, 20. IV 1896 – Црвена Јабука, 25. XII 1969).
Био је један од потомака Николице Ђурића, познатог капетана из Првог српског устанка. Отац Михаило и мајка Ружица, пољопривредници, средњег имовног стања, поред њега су имали још три сина (Милорада, Драгића и Момчила). После завршене основне школе живео је у месту рођења и бавио се пољопривредом.
Томислав Влаховић пише да је учествовао у свим ратовима од 1912. до 1918. године, а по сећању родбине Карађорђеву звезду добио је за заслуге у заштитници српске војске при њеном одступању на Јадранско приморје, бранећи митраљезом једну коту, док и последњи војник није одступио. Међутим, у архивској документацији стоји да је одликован Сребрним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима као припадник Митраљеског одељења X пешадијског пука. О томе му је издат указ бр. 55.577, од 15. септембра 1925. године. За то одликовање предложен је због заслуга стечених у борбама вођеним при упаду Арнаута из Албаније у нашу земљу 1920. године, као и борбама са одметницима. Имајући у виду годину његову рођења претпостављамо да није учествовао у балканским ратовима, па можда и у Првом светском рату. Зато не треба искључити могућност да је ово високо одликовање стекао као војник на одслужењу редовног војног рока по завршетку Првог светског рата и сузбијању неке од Албанских побуна.
На почетку Другог светског рата ступио је у Тамнавски батаљон Ваљевског односно Посавског народноослободилачког партизанског одреда и учествовао у неким борбама. Касније се вратио кући и пома- гао НОП. За сво то време Карађорђева звезда била је закопана како Немцима не би пала у руке. По завршетку рата орањем њиве орден је случајно нађен али је прилично оштећен.
Био је ожењен Миљаном, дев. Симић, (1898 – 1962) домаћицом. Имали су кћери: Николију (1918), Манду (1924), Миланку (1926) и Бојку (1928) и синове: Прибислава – Мила (1921-1983), Златомира (1930) и Милорада (1934).
