име: Благоје
презиме: Николић
име оца: Л.
место: Свирце, рођен у Метаху (Црна Гора)
општина: Лесковац
година рођења: 1882.
година смрти: 1925.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Благоје Николић у свом месту много познатији као Раденовић, рођен је 1882. године у селу Метеху, општина Плав, у Црној Гори. 1892. године Николићи, односно Раденовићи с многим црногорским породицама досељени су у село Свирце Јабланички срез, двадесетак километара изнад Лебана.
1912. године Благоје је ступио у рат као војник. Његов пук оперисао је преко Свираца, Туђевца, Косовске Каменице, преко Скопске Црне Горе (Карадак) према Скопљу, што значи да је био у самосталној Моравској бригади првог позива.
Како се пук кретао према ондашњој граници између Србије и Турске, Благоје је успут свратио својој кући, а ту се окупило десетак младића с оружјем а он их је одмах повео према граници краћим путем. Турци су напали наше граничаре који су се бранили и били опкољени. Благоје је тада напао Турке, одбио их и у том моменту упао у турску караулу с Милошем Петровићем и запалио је. У међувремену, пристигла је наша војска. Када је командант пука сазнао за овај Благојев подвиг одмах га је унапредио за каплара. Он је учествовао у оба балканска рата из којих се вратио као наредник.
1914. године Благоје је учествовао у рату против Аустро-Угарске која је напала Србију. Својом храброшћу се истакао у церској бици, када је аустроугарска војска савладана и у нереду почела да одступа. Њихови официри су покушали да зауставе бекство своје војске и наступање Срба, а да би им то успело поставили су један митраљез и одељење војника који су успели да зауставе српску војску. Тада је Благоје предложио командиру да оде да уништи митраљеско гнездо и тиме омогући напредовање наше војске. Командир је одобрио али није веровао у успех. Благоје се привукао до митраљеза и бомбом уништио посаду, зграбио митраљез и почео да га вуче према српској војсци. Тада је командир наредио јуриш и наша војска је заузела ту коту и осујетила контра-напад аустроугарске војске. Том приликом Благоје је тешко рањен, а његов подвиг је гледао и командант пука, који је предложио да се Благоје унапреди у чин потпоручника. За овај подвиг Благоје ће касније, када се установи, добити Златни орден Карађорђеве звезде са мачевима за осведочену личну храброст и пожртвовање на бојном пољу. У сувоборској бици одликован је „Белим орлом са мачевима“. Благоје је добио и Сребрну и Златну медаљу „Милош Обилић”. Прешао је Албанију и наставио борбу на солунском фронту где је добио и Златну медаљу за храбросг руског цара Николе.
1918. године после пробоја солунског фронта од стране ондашњих влати послат је с једном четом војника као мисионар у Плав, своје родно место да ради на уједињењу Србије и Црне Горе. Том приликом су се побунили Муслимани и Албанци да би се прикључили Албанији. Благоје је овом приликом успешно извршио војнички и политички задатак и одликован је „Белим орлом са мачевима“. У то време је добио и чин поручника. После угушених побуна прекомандован је на Цетиње, а крајем 1920. године демобилисан је ка тешки ратни војни инвалид и унапређен у чин капетана II класе у резерви. 1923. године унапређен је у капетана I класе.
Благоје је 27. маја 1925. године убијен из заседе код села Радивојца Гњилански срез од припадника организације „Бали комбтар“.
