име: Јован
презиме: Новичић
име оца: Вукашин
место: Дегрмен
општина: Куршумлија
година рођења: 1884.
година смрти: 1944.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Браћа Новичић
Јован Новичић је рођен 1884. године у Дегрмену код Куршумлије, од оца Вукашина и мајке Јеле који су пореклом из Црне Горе.
У српску војску Јован је ступио 1905. годџне, а учествовао је у ратовима од 1912. до 1918. године.
Чувена су у томе крају два рођена брата Новичића два витеза Карађорђеве звезде са мачевима који су учествовали у свим биткама до повлачења преко Албаније. О њиховом јунаштву испредале су се легенде и певале песме. Јован је са српском војском прешао Албанију, после крвавих бојева готово пуне четири године. Дванаест пута је рањаван и од тих рана је лечен у Бизерти. Два пута је за своје јунаштво одликован Карађорђевом звездом са мачевима и као нешколован официр није давао никакву предност онима који су студирали војничке вештине.
Капетан Јован Новичић више је пута похваљиван наредбама и дивизијским и армијским, а за храброст на бојном пољу, поред Карађорђевих звезди, носио је „Белог орла с мачевима“, руски Орден „Светог Ђорђа“, француски Орден Легије части и многа друга домаћа и страна одличја и све четири српске споменице за ратове од 1912. до 1918. године.
Капетан I класе Јован Новичић био је свестан својих вредности али увек скроман и није никада говорио о себи и својим заслугама. Сматрао је чашћу и дужношћу да брани своју отаџбину, као и то да није требало да добије ни она признања која је за заслуге добио. Истрошен у рату, пензионисан је због болести и последица рањавања као капетан I класе.
Живео је у свом месту скромно и достојанствено као и у градовима у којима је службовао. Пред смрт 1944. године изразио је жељу да буде сахрањен у родном крају. Ова жеља му је испуњена.
Савезни секретаријат за народну одбрану – Персонална управа издала је докуменат бр. 15/2-2192 од 25. септембра 1978. године у коме о Јовану Новичићу, поред осталог, стоји:
„… Ступио у бившу југословенску војску 1. маја 1905. године и био до јула 1922. године када је пензионисан. Учествовао је у ратовима од 1912. до 1920. године у својству подофицира и официра. Одликован: Златном медаљом за храброст три пута, Карађорђевом звездом са мачевима четвртог степена, Карађорђева звезда са мачевима трећег степена, Орденом Светог Саве трећег степена, Медаљом за ревносну службу, руским Орденом Светог Ђорђа трећег степена, француским Орденом Легије части. Носилац је Албанске споменице.“
Уверење је потписао по овлашћењу начелника потпуковник Велисав Савић.
