име: Милорад
презиме: Павићевић
име оца: Ђорђе
место: Ваљево
општина: Ваљево
година рођења: 1880.
година смрти: 1924.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Павићевић Ђ. Милорад, официр – пешадијски пуковник (Ваљево, 10. X 1880 – Штип, 20. XI. 1924).
Отац Ђорђе, казанџија, а мајка Драга, домаћица. Основну школу завршио у родном месту, а пет разреда гимназије у Београду. У ВА ступио са XXXIII класом, а у чин потпоручника произведен 27. августа 1903. године.
Официрску каријеру започео је као водник у VI пешадијском пуку, а наставио као слушалац ВШ ВА. По завршеном школовању био је водни официр VII пешадијског пука и на служби у XVIII пешадијском пуку, где је обављао разне дужности.
Током балканских ратова, Арбанашке побуне и на почетку Првог светског рата био је командир чете, а повремено је и замењивао команданта батаљона у XVIII пешадијском пуку. Од 20. октобра 1915. до краја јануара 1917. био је командант батаљона у Добровољачком одреду војводе Вука, који је имао значајног учешћа у заузимању Кајмакчалана и Грушничког виса. Након тога преузео је команду над I батаљоном IV пешадијског пука Стеван Немања Дринске дивизије, са којим је учествовао у пробоју Солунског фронта и познатој офанзиви Српске војске. За време шестогодишњег ратовања два пута је тешко рањаван. Први пут на положају Старо Нагоричане 10. октобра 1912. године у груди, а други пут на положају Сушица недалеко од Лесковца 25. октобра 1915.године.
По завршетку Првог светског рата у чину пешадијског потпуковника, постављен је за одељенског старешину у НШ ВА. После тога постављен је за команданта Ђачког батаљона, а 6. марта 1923. за команданта XXIII пешадијског пука. Напрасно је умро у ноћи између 19. и 20. марта 1924. године у Штипу.
За ратне заслуге добио је десетак одликовања међу којима су: официрски Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV реда, француска Легија части и италијанска Савоја IV степена.
