име: Петар
презиме: Павловић
име оца: Ђуро
место: Берчиновац
општина: Књажевац
година рођења: 1870.
година смрти: 1952.
извор података: „Портрети учесника Великог рата (из збирки и сећања потомака)“. Народна библиотека “Његош” Књажевац
Родио се у Берчиновцу. Од 1895. живео у Књажевцу. Mесар. Пре Великог рата отворио касапницу у Књажевцу, коју је држао до почетка Другог светског рата. У Књажевцу познат под надимком Пера Цревар.
Учесник балканских ратова и Великог рата. Подофицир 14. пешадијског пука Тимочке дивизије. Прешао Албанију и био на Крфу. Рањен на Солунском фронту, па био у Француској на лечењу и опоравку, одакле се вратио 1921. Носилац Албанске споменице.
За учешће у балканским ратовима, одликован Медаљом за ревносну службу првог реда. Свакога дана, до краја живота, на реверу носио значку Ордена Карађорђеве звезде.
Захваљујући Оливери Лазаревић, од потомака смо добили и следеће податке:
Имао је чин подофицира. Рањен при пробоју солунског фронта, послат у Француску на лечење и опоравак. Вратио се тек 1921. год. Све то време породица о њему ништа није знала. Носилац је Карађорђеве звезде и Албанске споменице, као и медаље за ревносну службу првог реда (1913), медаље добром стрелцу и спомен медаље миропомазања Краља Александра Обреновића.
Имао је четворо деце. Најстарију Десанку удату за Александра Ђорића (Алфред Ђори), машинског инжењера из Београда, који је био јеврејског порекла; Перку, удату за Павла Павловића трговца из Књажевца; и синове Живојина, поручника у војсци Краљевине Југославије (умро 1936. год) и Драгослава, санитетског помоћника у чину поручника. С обзиром да је зет Александар (Алфред) јеврејског порекла, Петар га скрива у својој кући и поред претње смрћу свима који прикривају Јевреје, од септембра 1941. године. Дане проводи у маскираном празном простору испод улазних степеница код степеница за подрум. Немци га хапсе тек после трећег претреса куће, 9. јуна 1943. године. И поред тога што су га крили, нико од чланова породице не бива ухапшен због Петровог угледа и веза. Штавише, командант немачке окружне команде у Зајечару нуди погодбу, да се сакупи 300 000 динара у року од 10 дана и откупи Александар. 25. јуна новац је сакупљен и однет у команду, где се сазнаје да је Александар стрељан на Краљевици претходног дана тј. 24. јуна. Да би породица преузела тело тражили су „само“ 50 000 динара.
Петар је умро 19. марта 1952. у Књажевцу.
Петрови потомци од ћерке Перке живе у Књажевцу, а од сина Драгослава у Белој Цркви у Војводини.
