Петронић О. Радомир

Петронић О. Радомир
Петронић О. Радомир

 

 

име: Радомир
презиме: Петровић
име оца: Обрад
место: Осладић
општина: Ваљево
година рођења: 1879.
година смрти: 1934.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Петронић О. Радомир, официр – пешадијски бригадни генерал (Осладић, Ваљево, 22. I 1879 – Ниш, 1934).

Потиче из угледне сеоске породице која је дала више познатих, па и значајних личности. Отац Обрад, трговац, а мајка Анка, домаћица. Основну школу учио је у ваљевској Каменици; пет разреда гимназије завршио у Ваљеву, а шести у Шапцу. Нижу школу ВА похађао је као питомац XXXII, а ВШ ВА XIV класе.

У чин пешадијског потпоручника произведен је 2. августа 1901. и одређен за водника у V пешадијском пуку, где је остао до 30. септембра 1906, када је прекомандован на исту дужност у XIV пешадијски пук. Чин капетана II класе добио је 1910. и био командир чете у истом пуку.

У Српско-турском рату 1912. борио се као командир чете I батаљона XIV пешадијског пука II армије. Учествовао у борбама ове дивизије од Ћустендила – Кратова, преко опсаде и освајања Једрена. У Српско-бугарском рату као капетан I класе, командовао четом у XIV пешадијском пуку при одбрани Пирота.

Као мајор у Првом светском рату 1914-1918. године командовао је IV батаљоном XIV кадровског пука и III батаљоном XIV пешадијског пука. Учествовао је у Церској бици и 1915. при дбрани Београда. Командовао је у нападу и прибоју Солунског фронта на правцу Слоно уво – Порој – Студена вода – Тополац све до ослобођења Срба, Хрвата и Словенаца. Током ратовања показао је храброст и смисао за командовање.

Два пута је рањаван. Први пут 13. новембра 1914. године у главу код Каменице. Други пут у леву ногу код кука у селу Борнице на Леричном пољу 16. септембра 1916. године.

По завршетку рата командовао је XXXVI пешадијском пуку Бан Јелачић и XIV пешадијским пуком. Потом је био командант пешадије Моравске дивизијске области и помоћник команданта Моравске диви- зијске области, на коме је положају и умро. Чин бригадног генерала добио је 28. јуна 1927. године.

Одликован је Златном медаљом за храброст, Златном медаљом за ревносну службу, Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда; Орденом Карађорђеве звезде IV реда, Орденом белог орла V реда, Орденом Светог Саве III реда, Орденом Светог Саве IV реда, Орденом југословенске круне III реда и свим ратним споменицама.

Био је ожењен Милицом, кћерком Димитрија Аничића трговца из Књажевца. Имали су сина Драгослава (1913-1933) студента права.

Слични чланци:

Митровић Драгић

Митровић Тома Драгић

Таман ми тако шапућемо кад, на петнаестак метара од нас, једном узаном стазом, по мекој трави, иду три швапска војника. Судим да су веома млади, неискусни, чим тако неопрезно иду. Не знају каква је ово земља, какав је ово народ, не знају да их иза сваког грма вреба наш човек.

Прочитај више »
Васиљевић Богољуб

Васиљевић Богољуб

Петнаестог новембра 1914. године, Богољуб Васиљевић је са својим командиром и још неколико војника био у патроли на левој обали Колубаре, у Великом Пољу. Ту је, у сукобу са непријатељем који је надирао ка Колубари, тешко рањен његов командир.

Прочитај више »