име: Живан
презиме: Петровић
име оца: М.
место: Београд, рођен у селу Влачка (Топола)
општина: Београд
година рођења: 1887.
година смрти: 1969.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Рођен је 19. фебруара 1887. године у селу Влакча у Шумадији, некада Опленачки срез – Топола.
Активно је учествовао у свим ратовима које је водила српска војска од 1912. до 1918. године. Најпре у првом и другом балканском рату као активни потпоручник-водник митраљеске чете Шестог пука другог позива Дринске дивизије (II) у борбама за ослобођење Косова – старе Србије, у опсади града Скадра и брегалничкој бици. За храброст у наведеним борбама одликован је Сребрном и Златном медаљом за храброст „Милош Обилић“.
Године 1914. са својом јединицом учествовао је у борбама на Дрини и код Шапца, у бици на Церу, на положају Костајник код Мачковог камена и колубарској бици. За заслуге и храброст у наведеним борбама одликован је орденом „Белог орла“ с мачевима четвртог реда.
У првом светском рату као активни потпоручник и поручник од 1915. године био је водник и командир митраљеске чете у Шестом пуку другог позива Дринске дивизије и 15. пука другог позива Тимочке дивизије.
Године 1915. са својом јединицом, као командир митраљеске чете 15. пука другог позива учествовао у одбрани Београда (Кошутњак, Баново брдо, Петлово брдо, Девојачки гроб). За организованост јединица и личну показану храброст у тим борбама одликован је Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда.
После повлачења преко Црне Горе и Албаније (до Валоне) и извршене реорганизације на Крфу, Петровић је са својом јединицом – 15. пешадијским пуком „Стеван Синђелић“ Тимочке дивизије, као командир митраљеске чете пребачен на Солунски фронт, где је учествовао у свим борбама до пробоја фронта. Септембра 1916. приликом борбе с Бугарима рањен је у главу. За показану храброст у том ратном периоду одликован је: орденом Белог орла с мачевима петог реда и Златном медаљом за храброст „Милош Обилић“.
Носилац је свих ратних споменица: за рат 1912. и 1913. године, Албанске споменице 1915, Споменице за рат 1914-1918. године. Добио је и неколико пуковских, дивизијских и армијских похвала.
У периоду од 1918. до 1941. године као активни официр одликован је неколиким мирнодопским одликовањима (Орден Белог орла без мачева, Орден „Светог Саве“, Југословенска круна).
Ратни период од 1941. до 1945. године провео је у Немачкој као ратни заробљеник. Из заробљеништва се вратио у августу 1945. године.
Умро је у јуну 1969. године и сахрањен у Београду.
Живан М. Петровић је рођени брат Михаила Петровића, првог српског авијатичара – пилота, прве жртве ратног ваздухопловства – који је погинуо у марту 1913. године извиђајући опседнуту скадарску тврђаву и положаје око ње.
