име: Радојица – Раде
презиме: Петровић
име оца:
место: Расно
општина: Пријепоље
година рођења: 1882.
година смрти: 1977.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Радојица – Раде Петровић рођен је 1882. године у селу Расну код Пријепоља.
На својим грудима Радојица носи: Сребрни војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима, Југословенски круну петог реда, Обилићеву медаљу за храброст, Албанску споменицу ослобођења и уједињења 1914-1918. и споменицу Петра Првог 1913. за рат противу Бугара.
Пошто су 1912. године ослобођени сви наши јужни крајеви, а Радојица је рођен 1882. године , он је 1913. године био војни обвезник, па према томе није био добровољац, како се претпоставља. То уосталом није ни битно. Најбитније је то да је он за осведочену личну храброст и пожртвовање на бојном пољу 1917. године стекао највиши орден за храброст Краљевине Србије – Сребрни војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима. На његовим грудима има једна празна лентица црвене боје, што значи да је другу медаљу за храброст Милош Обилић, негде посејао разигравајући коња по сеоским свадбама као и многи његови другови.
Како наводи СУБНОР, о витезу Радојици и његовим подвизима писали су Антоније Ђурић и локални лист Полимље, па је он позват и ван Полимља.
Као и остали ваши сељани и Радојица је само једно кратко време између два рата службовао као привремени жандар у Требињу. Остало време провео је на свом имању. Уз добар ваздух, воду и шљивовицу, уз суву овчетину и бели мрс и по мало рекреације у лову и око стоке, једино је тако могао догурати до деведесег пете.
Умро је 1977. године у родном Расну, где је и сахрањен.
