Петровић В. Јован

Петровић В. Јован
Петровић В. Јован

 

 

име: Јован
презиме: Петровић
име оца: В.
место: Мокра
општина: Бела Паланка
година рођења: 1889.
година смрти: 1974.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Рођен је у селу Мокри код Беле Паланке 10. маја 1889. године у чиновничкој породици.

Нижу гимназију завршио у Пироту, а учитељску школу, као одличан ученик-државни питомац, у Јагодини. Војску је служио у Ђачкој чети у Београду.

Учествовао је у ослободилачким ратовима од 1912 – 1918. године као официр 16. пешадијског пука Моравске дивизије. Демобилисан је 1919. године у чину резервног пешадијског потпуковника. Рањен је у Церској бици и на солунском фронту. Као тифусни болесник лечен је у француској болници у Бизерти.

За изузетну храброст и ратне заслуге одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима, Обилиђевом златном медаљон за храброст, Орденом Бели орао и Орденом Југословенске круне. Носилац је и Албанске споменице и споменица ратова 1912 – 1913. године.

После завршетка првог светског рата вратио се свом учитељском позиву и био учитељ и управитељ Основне школе и Занатско-трговачке школе у Белој Паланци. Због болести привремено је пензионисан 1938. године.

После другог светског рата, пошто му ратне године нису признате у двоструки радни стаж, имао је умањену пензију те је с малом пензијом, у сиромаштву, умро 18. децембра 1974. године у Белој Паланци.

Слични чланци:

Здравковић Светозар

Здравковић Светозар

И данас, после толико година, носим у души слику тог суморног јутра на железничкој станици у Зајечару. Тада, гледајући страшне призоре, нисам ни слутио да ћу ја, Светозар Здравковић, бити машиновођа последњег воза у Србији 1915. године, и да ћу се ускоро наћи у веома драматичном положају.

Прочитај више »

Марковић Петроније

Води Краљ коло, уватише се официри и војници, али краљ Петар је казо: да сваки војник поигра до њега, да се увати за руку његову. Тако сам и ја поигро до краља и уватио краља за руку.

Прочитај више »