име: Милан
презиме: Плесничар
име оца: Иван
место: Крагујевац
општина: Крагујевац
година рођења: 1882.
година смрти: 1969.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
БРАЋА ПЛЕСНИЧАР
Ђенерал Милан Плесничар рођен је у Крагујевцу 1882. године и био рођени брат Александра Плесничара од кога је млађи 2 године.
Ево шта је Милан две године пре своје смрти својом руком записао и у својим белешкама оставио потомству.
„Похађао школе у Крагујевцу, Чачку и Београду. Војне академије у Београду и то нижу (XXXI класа) од 1898. до 1900. и вишу (XIII класа) од 1903. до 1905. године.
Служио све време у трупи на целој држ. територији сем Београда и северних крајева (Г. Милановац, Чачак, Ниш, Пирот, Кљажевац, Штип, Урошевац, Сплит, Дубровник, Плевља, Суботица, Приштина, (ком, дивизије), Ниш (пом. ком. армије), Бања Лука (ком. див.) и Нови Сад (пом. ком. армије).
Учествовао је у свим ратовима који су вођени у периоду 1912-20. године.
1912. године
Командир чете у 14. пеш. пуку I позива капетана I класе.
Марш од Ћустендила, борба на Султан Тепе (Царев врх), напред на Добревску кулу код Кратова, напред на Црни врх на крајњем левом крилу за време кумановске битке.
године
1913. године
Командант 4. батаљона 14. пеш. пука I позива.
Борба на бугарској граници од Кази-багаза до села Јаловик, извора-Калн. У тој борби рањен у обе ноге, војници га изнели са бојишта. Болница у Нишу. Рат био кратак. Румунска офанзива, започета евакуација Пирота, обустављена. Пук одликован Карађорђевом зведом. Повратак у ослобођени Пирот, одушевљен је дочек, народно весеље. Опис ових борби изашао у листу „Штампа“ Београд.
1914. године
Командант 3. батаљона 12. пеш. пука II позива у Ужичкој војсци.
Операције у Босни, борбе батаљона на Дрини код Вишеграда, даље на Бабјаку, у резервни код Хан-Пијеска. У борби на Романији на Малом пољу садејство са деловима црногорске војске чији су војници ушли у састав српских чета, а по правилу борбе. Опис борбе на Бабјаку се налази у секцији која се чувала у Генералштабу.
За ову борбу одликован Карађорђевом звездом са мачевима IV реда. У тим условима (сталне борбе, покрети) одликовања се нису делила свечано него: указ, списак – то је све. Ко сазна толико му чини. Сам Орден уручен у Урошевцу при повлачењу (1915).
Борба на Маљену у Србији код Медведника и ноћно гоњење и излазак на Дрину код Рогачице. Борба на Горњој гори у правцу Овчарска клисура – Чачак. Офанзива. Повлачење са Маљена преко Дрине под горбом гине командант пука, 28 фицира и око 300 војника. Поновни напади, успех офанзиве.
Затишје.
1915. година
Из Велеса поседање бугарске гранине. Борбе код Султан тепе учествује као командант одбране истог оног положаја који је нападао и заузео 1912. у рату са Турцима.
Повлачење на Скопску црну гору. Наша офанзива на Митровдан 1915. године задржана због неуспеха трупа одбране Београда.
Борба на Косову код Дреновљеве.
Последња одбрана, у строј уврштени и млади мештани.
Повлачење кроз Албанију, борбе код Пуке у Албанији.
Скадар, Драч, Крф, Солун.
1916-1918. године
На Крфу командант батаљона у 20. пуку, а после реорганизације (на фронту) и укидања пукова, командант батаљона 13. пеш. пука.
Све време на Трстеничкој коси и коти 650. Локалне борбе. Веза са Французима а потом с Грцима. Болест, опоравак у Волису у Грчкој.
Пробој солунског фронта.
Марш од Велеса до Скопља. Даље се иде правцем Урошевац-Митровица-Рашка. У Рашкој, шпанска грозница.
Од Скопља пом. ком. упућени са једним ескадроном коњице ради организације снабдевања.
13. пеш. пук. и цела Тимочка дивизија се концентришу у Кос. Митровици кроз коју су већ прошле патроле и мања одељења француске коњице.
1918-1919. године
Сплит. Циљ је постигнут. Свечани и одушевљени дочеци и пријем. За поседање острва малим снагама. Преговори са Италијанима око демаркационе линије. Кратке борбе Италијана (без губитака) код Книна и Трогира.
Пук премештен, добио чин пуковника.
1941. године
Помоћник команданта V армијске области у чину дивизијског генерала. Повлачење из Ниша до Рогатице у Босни.
Срамота.
Заробљеништво. Логор у Немачкој. Без наде. Потиштеност. Останак.
Разочарење. Домаће несреће.
Старост.
Зеро.“
Додатак: Ђенерал Плесничар умро је у Коесфелду, у Немачкој, 10. маја 1969. године.
