име: Вићентије
презиме: Радисављевић
име оца: Радојица
место: Велишевци
општина: Љиг
година рођења: 1887.
година смрти: 1965.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Радисављевић Р. Вићентије – Вића, земљорадник и пружни радник (Велишевци, Љиг, 1887 – Велишевци, 1965).
Отац Радојица и мајка Марица, пољопривредни произвођачи. Завршио је основну школу и остао у селу да се бави пољопривредом.
Учествовао је у свим ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године. Посебно се истакао у борбама на Солунском фронту. Био је заробљен и интерниран. За показану храброст према подацима које је дао Вићентијев син Миленко, а забележили аутори хронике Велишевца, одликован је војничким Орденом Карађорђеве звезде са мачевима. Имао је Албанску споменицу и још нека одликовања и признања.
По завршетку ратних сукоба вратио се кући и наставио да се бави прадедовским занимањем. Потом је радио као пружни радник на прузи Лајковац – Горњи Милановац, а и даље живео у месту рођења.
У браку са Милунком (1899-1977) имао је три сина. Милашин (1923- 1975) био је каменорезац, а 1944. године ступио је у партизане и учествовао у завршним борбама за ослобођење земље. Касније се активирао у ЈНА, завршио Санитетску војну академију и пензионисан као потпуковник ЈНА. И Миленко (1925-2003) је учествовао у завршним борбама за ослобођење, а касније радио у секретаријатима за унутрашње послове у Љигу, Лазаревцу и Ваљеву, где је и пензионисан. Сава (1928 – 1998) уз рад је завршио правни факултет и најдуже радио као директор Завода за социјално осигурање и општински јавни тужилац у Љигу.
