име: Милан
презиме: Радојевић
име оца: Јанићије
место:
општина:
година рођења:
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Геодетски пуковник
Рођен 1. октобра 1881. год. у Бачини, ср. Темнићски окр. Моравски од оца Јанићија и матере Милеве.
У Нижу школу Војне академије ступио је по свршеном шестом разреду Крушевачке гимназије. Топогравски курс свршио је 1907-8. год. 1916. год. био је укрцан на енглеским ратним бродовима у ескадри пред Дарданелима ради практичне обуке у маринској, торпедској и минској служби.
По изласку из Војне академије био је водник у XII пешадијском пуку „Цара Лазара“, потом на служби у барутани Обилићево, XII пуков. окр. команди, водник XVI пешад. пука и заступ. командира чете у II пешад. пуку „Књаза Михаила“. 1907. год. долази у Географско одељење као топограф.
У рат 1912. год. ушао као топограф штаба 2. Армије, где је остао и за време рата 1913. год. Тешко је повређен при опсади Једрена, при премеравању турских ровова.
У светски рат ушао је као командант 2. батаљона IX пешад. пука II поз. и са њим водио борбе на Малом Рожњу, на Милетини, Мачковом Камену, на Борањи планини и у повлачењу код Пецке, на Маљену, на Гуњачком вису и на Сувобору, где је рањен 10. новембра 1914. год.
10. јануара 1915. године прима команду Аде Циганлије у одбрани Београда. Потом води борбе на ади Циганлији септем. 1915. год. Затим прима 2. батаљон VII пешад. пука II позива и са њим води борбе на Торлаку, на Авали, према Азањи, изнад Наталинаца, код Ботуња и на Црном врху, На Новом брду прима 3. батаљон XIX кадр. пешад. пука, и води борбе на Новом Брду, Штимљу, Кум Кули и код Фани Бисака.
По доласку у Љеш, децембра 1915. год, на служби у команди пристаништа, и почиње да формира Бродарску команду, коју на Крфу попуњује и постаје командант Бродарске команде са којом организира бродарску службу на Крфу између логора и у Солуну са Микром. Два одељења увлачи у француске борбене деташмане на Преспанском и Охридском језеру. 1916. год. био је шеф топографа штаба II Армије, а 1918. заступа шефа Војно друмског одсека – поред редовне дужности у Бродарској команди.
По пробоју Солунског фронта пробија се са наоружаним бродарима кроз Бугарску, Ђуешево – Софија – Мезура – Видин и избија на Дунав упоредо са савезничким трупама. Стиже у Београд 16. новембра 1918. године.
Марта 1919. год. упућен је на службу у Инжињерско одељење Врховне команде – за бродарске послове, а септембра 1919. г. одређен је за шефа Војно друмског одсека Саобраћајног одељења Врховне команде.
По демобилизацији постао је шеф Слагалишног одсека Војногеографског института. 1921. био је у комисији за разграничавање са Бугарима, а 1924. шеф Репродукционог одсека истог Института на којем се положају и сада налази.
Сарађивао на војној, стручној и општој књижевности1, организатор и довитљив у проналажењу и примени техничких средстава.
Одликован је: Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда. Орденом Белог Орла III и IV реда, орденом Југословенске круне III и IV реда, орденом Св. Саве III и IV реда, Златном медаљом за храброст, Златном медаљом за ревносну службу (2 пута), Споменицом Краља Петра I, и свим ратним Споменицама. Од страних има: енглески орден D.S.O., француски Ратни крст, грчку медаљу за храброст и чехословачки орден Белога лава III реда.
Био је ожењен Бојаном рођ. Симић. Има кћер Оливеру инжењера технологије и сина Константина ученика реалке.
Радови су му штапани у: Ратнику, Војном веснику, Јадранској стражи, Београдским општинским новинама (часопис), Недељи, Домаћици, Правди, Тргов. гласнику, Бродару и другим листовима.
Издао: Ратне авантуре (превод 1904), Основи практичне топографије (1910), Новопазарски санџак (1912) и Технологија (1936).
Организовао при одбрани Београда флотилу и друга техничка средства за борбу на води, Бродарску команду, савремену репродукцију Карата итд.
1915. г. применио аутомобилски мотор за моторне бојне чамце, а 1917. г. и аеропланске моторе; 1917. г. конструисао брзе бојне чамце какве сада има италијанска марина (М.А.С.), 1920. г. машину за рушење железничких возова; 1920. год. ауточамац за бојне сврхе и друге предмете.
(Споменица XXXII класе)
