име: Милорад
презиме: Радовић
име оца: М.
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1886.
година смрти: 1970.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Радовић М. Милорад, официр – дивизијски генерал (Београд, 10. XII 1886 – Енглеска, 1970).
Пореклом из Славковице код Љига, где је одрастао и често боравио. После основне школе и шест разреда гимназије уписао је, а 1. септембра 1910. године и завршио ВА, као питомац XXXVI. класе Ниже и XXV. класе ВШ ВА.
Официрску каријеру започео је као водни официр у XVIII, а наставио у Вардарском пешадијском пуку. Као водник у VIII пешадијском пуку борио се у балканским ратовима. Први светски рат почео је као командир Митраљеског одељења XXIII пука, потом као командир чете у VIII пешадијском пуку I позива и од 15. фебруара 1915. године ађутант VII пешадијског пука II позива. Пре него што је постављен за ађу- танта унапређен је у чин пешадијског капетана II класе. Шеснаестог марта 1916. године постављен је за ађутанта Вардарске пешадијске бригаде. Од 5. марта 1917. до 18. јуна 1919. године био је командир једног Митраљеског одељења, да би 20. априла 1919. године био произведен у чин капетана I класе. На свим дужностима показао се као храбар, сна- лажљив и веома спретан старешина. О његовој храбрости и ангажованости сведочи и податак да је два пута рањаван. Први пут у ногу 25. августа 1914. године код Сурчина и 27. августа 1917. године на Добром пољу у лист десне ноге.
По завршетку рата био је на раду у Ађутантском одсеку Општег војног одељења МВМ. Већ 18. јуна 1920. године, ванредно је унапређен за мајора. Од 1. јануара 1922. до 1. септембра 1923. године радио је као одељењски старешина у НШ ВА. Следеће две године био је слушалац ВШ ВА. Током школовања, 1. октобра 1924. године, добио је чин пешадијског потпуковника.
Потом је постављен за команданта XI пешадиј- ског батаљона и на том положају остао до 18. маја 1929. године када је именован за помоћника коман- данта XXXVII пешадијског пука. Дан пре именовања на ту дужност постао је пуковник. Од 26. маја 1931. године налази се на дужности команданта Ш пешадијског пука. У времену од 3. априла 1934. до 31. маја 1937. године био је ађутант ЊВ Краља. Извесно време радио је и у Војно-обавештајној служби и био један од њених истакнутијих припад ника и функционера. Касније је био и командант Пешадијског пука Краљеве гарде и на тој дужности остао до 27. фебруара 1939. године, када је наименован за нашег војног изасланика у Енглеској. Још док је био ађутант 31. децембра 1936. године произведен је за бригадног генерала, а 31. децембра 1940. године, у чин дивизијског генерала као командант Зетске дивизије.
Априлски рат 1941. затекао га је на дужности војног изасланика Краљевине Југославије у Лондону где је провео и Други светски рат, а извесно време био и шеф Војног кабинета председника Владе и Краља. Стављен је у пензију, новембра 1941. године. По окончању рата одбио да се врати у земљу, остао у емиграцији и живео у Аустралији и Енглеској, где је и умро.
За заслуге у миру и рату добио је више домаћих и иностраних одликовања. Имао је девет страних одликовања, а од домаћих све споменице, сребрну и Златну медаљу за храброст, Медаљу за ревносну службу, Медаљу за војничке врлине, Орден Светог Саве III степена, ордене белог орла V степена са и без мачева, Орден југословенске круне IV и III степена. Имао је и два ордена Карађорђеве звезде IV степена, са и без мачева.
Милорад Радовић се по завршетку I светског рата 1919. године оженио Агнесом, кћерком Елизабете и пок. Џона Финдлеја из Шкотске. Имали су сина Јована који је умро са непуних пет година и две кћери: Јелисавету рођену 1. августа 1922. године и Зору рођену 7. августа 1926. године.
