име: Ратко
презиме: Ракетић
име оца: Радосав
место: Чачак
општина: Чачак
година рођења: 1884.
година смрти: 1961.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Ракетић Р. Ратко, официр – дивизијски генерал (Чачак, 19. II 1884 – Београд, 19. II 1961).
Рођен као десето дете у породици Радосава, окружног казначаја и Христине, рођ. Боркан. Браћа Светислав, Милорад и Војислав су били пуковници.
Основну школу и шест разреда гимназије завршио у родном граду. У НШ ВА ступио је 17. септембра 1901. године, са XXXIV класом. Први официрски чин стекао је 17. августа 1905. године, а коњичког поручника 29. јуна 1909. године. До балканских ратова радио је као водник у III коњичком пуку, Коњичкој подофицирској школи и био ађутант Краљеве гарде.
У балканским ратовима био је у пратњи престолонаследника Александра. Од почетка Првог светског рата до доласка на Крф био је командир III ескадрона Дринске дивизије II позива. Од марта до септембра 1916. године био је командир ескадрона Дринске дивизије . Потом је враћен у Солун и постављен за командира ескадрона Краљеве гарде и да заступа управника Краљевог двора. Чин мајора добио је 15. октобра 1915. године, а потпуковника 20. октобра 1920. године
После рата бивао је: помоћник команданта и командант коњичког пука Гарде; заступник команданта и в. д. команданта Коњичке бригаде Гарде; заступник команданта и командант Дринске дивизијске области (2. IV 1936. до 6. IX 1936.); командант I коњичке дивизије, на којој дужности је и пензионисан 19. III 1938. године. У чин пуковника је унапређен октобра 1924, бригадног генерала 17. децембра 1930, а дивизијског генерала 1. децембра 1935. године. У Априлском рату 1941 био је командант Славонске дивизије и наредио рушење моста код Босанске Градишке. Капитулација га је затекла у Сарајеву и избегао заробљеништво, па је окупацију провео у Београду.
За заслуге у миру и рату добио је многа домаћа и страна одликовања и друга признања. Од домаћих одличја имао је Сребрну медаљу за ревносну службу; Медаљу за војничке врлине, ордене Светог Саве V и III степена, ордене белог орла са мачевима V и IV степена, Орден белог орла IV степена, ордене југословенске круне IV, III и II степена и ордене Карађорђеве звезде са мачевима IV и III степена, Албанску споменицу итд. Имао је и шест страних одликовања, међу којима: чешког лава, румунску круну у британски крст.
Од 1919. године био је ожењен Станијом, кћерком др Михаила Цвијетића, бившег окружног лекара у Ваљеву. Имали су сина Зорана.
