име: Риста
презиме: Ристић
име оца: П.
место:
општина:
година рођења:
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
У првој књизи часописа „Видовдан“ на педесетој и педесетпрвој страници под називом „Бесмртници“ описан је Риста П. Ристић резервни пешадијски капетан.
Ево тог текста:
„Бори се на Куманову и под Једреном и славу јунака Обилићевска соја стече на Чупином брду, где је са својом четом из Седмога пука другог позива у најкритичнијем моменту чинио чуда од јунаштва. У рат с Турцима пошао је потпоручник, а рат са Аустријанцима затекао га већ као капетана прве класе са Карађорђевом звездом са мачевима и златном медаљом за храброст. Познат као јунак, а оцењен од старешина као врло способан официр он већ у почетку рата и као резервни официр добија под команду батаљон Вардараца а којим се нарочито одликовао на Ковиони. За време затишја 1915. он је са својим батаљоном командант одсека одбране Београда од Савског моста до куле Небојше. Пред офанзиву непријатеља премештен је 8. пук трећег позива за команданта батаљона. Био је код Голупца и ту је примио најстрашнији удар Мекензена и јуначки му је одолевао, како је то само он умео. У одступању бранио је сваку стопу. Повлачио се стално под борбом држећи чврсто у руци своје старце. Код Рановца у једној крвавој борби јуначки је пао разнет непријатељском ватром.
Риста Ристић, главни фактор Државне Штампарије, био је ретка појава у нашем животу. Бистро Македонче, обичан слагачки радник он се далеко узвисио над својим друговима. Такав је био на свом стручном послу, такав и као војник и официр. Врло лепе интелиганције он је стално радио на своме усавршавању и врло млад успео је благодарећи само својој спреми да постане указни главни фактор Државне Штампарије. У војсци је од старешина добио тако ласкаве оцене каквим би се поносио сваки школовани официр.
Био је јунак од кога већег нема, друг од кога вернијег нема, радник од кога спремнијег нема, пријатељ од кога оданијег нема, човек од кога бољег нама, Србин од кога одушевљенијег нема.
Македонац он је одушевљено бранио Шумадију. Син Гопешких планина пао је у одбрани Синђелићеве Ресаве.“
