име: Лазар
презиме: Рољић
име оца: Јовица
место: Варцар Вакуф (Мркоњић Град)
општина: Варцар Вакуф (Мркоњић Град)
година рођења: 1888.
година смрти: 1916.
извор података: унук проф. др Лазо М. Рољић из Бања Луке
Лазар Рољић, син Јовице и Илинке, рођен је 1888. године у (тада) Варцар Вакуфу, данашњи Мркоњић Град, у БиХ, где је са породицом живео све до одласка у рат за Србију.
У рат за Србију отишао је пребегом-дезертирајући из служења редовног војног рока у аустроугарској војсци и укључио се у (вероватно) добровољачки одред Војводе Вука. Једина фотографија Лазара Рољића којом располажем је ова у униформи и са чиновима из те војске. Са собом у рат, као добровољца Лазар је повео и свог оца Јовицу Рољића.
Својим добровољним одласком у рат за Србију Лазар је оставио супругу Милку (девојачки Рајак) и своје троје малолетне деце, синове Јовицу (7 година) и Милана (5 година) и кћерку Милену (2 године). Лазар Рољић имао је још два брата, Ристу и Симу и сестру Госпаву, који су остали у Мркоњић Граду.
Трагајући за могућом јединицом којој је Лазар Рољић припадао и учествовао у борбама на Кајмакчалану 1916. године, када је и погинуо, сазнао сам да су у тим борбама учествовале Дринска дивизија ојачана пуковима Дунавске дивизије и Добровољачки одред војводе Вука (Војина Поповића). Могућ датум погибије Лазара Рољића, према мојој оцени, могао би бити између 12. септембар и 3. децембар 1916. године, када се тамо одиграла најжешћа битка против Бугара и Немаца у пробоју Солунског фронта.
Оно што је најтужније у причи о мом деди Лазару Рољићу је што његова супруга и деца, све до 1976. године, нису знали где им је супруг и отац након погибије сахрањен. Све док једном приликом, 1976. године, сасвим случајно, татина сестра Милена, кћерка погинулог добровољца Лазара Рољића, за време туристичке посете ње и њеног супруга др Ђорђа Ковачевића, лекара из Лазаревца, гробљу Зејтинлик у Солуну, није угледала гроб број 991, гроб свог оца Лазара Рољића. Посебно ми је жао што је мој покојни отац Милан Рољић, Лазаров син, умро (у 68. години) 1979. године и што прије тога нисам стигао да га одведем да и он посети гроб свог оца у Солун на гробље Зејтинлик.
