име: Војислав
презиме: Шикопарија
име оца: Ј.
место: Доброта, рођен у Мостару
општина: Бока Которска
година рођења: 1890.
година смрти: 1966.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Рођен је у учитељској породици 1890. године у Мостару, где му је отац службовао као учитељ српске школе. Основну школу завршио је у селу Скели крај Обреновца, а затим као стипендиста одлази у Русију на осмогодишње школовање у Кијевски кадетски корпус. По стицању средњег образовања одлази у Москву у Александровско војно училиште где стиче више војно образовање кроз трогодишње школовање.
По завршетку школовања долази у Србију 1912. године где је са 41. класом Војне академије у Београду, произведен у чин активног пешадиског потпоручника, те распоређен у пети пешадијски пук „Краља Милана“ у Ваљеву.
Најпре као водни официр, а касније као командир чете Шикопарија учествује у оба балканска рата 1912. и 1913. године, као и у првом светском рату и то у првим борбеним редовима. По преласку преко Албаније 1915. са Крфа се упућује са групом активних официра српске војске у Русији ради формирања Српске добровољачке дивизије од аустроугарских заробљеника – Југословена. Учествује у борбама у Добруџи 1916. године као командир прве чете другог батаљона, другог пешадијског пука Прве српске добровољачке дивизије. У тим борбама бива тешко рањен у стомак и упућен у болницу у Одесу. По опоравку заједно са осталим добровољцима транспортован је на Солунски фронт ради коначног ослобођења земље.
За показану храброст, умешност у руковођењу, способност у командовању током ратовања одликован је с више наших и страних одликоања, као што су: Карађорђева звезда са мачевима, „Бели орао“, Златни и сребрни „Милош Обилић“, „Освећено Косово 1912.“, Албанска споменица итд, као и Руски „Св. Владимир“ и Румунска звезда.
До свог пензионисања, из здравствених разлога, 1921. године био је на служби у Министарству војске и морнарице у Београду. После пензионисања, разочаран на прилике у земљи одлази најпре у Минхен а затим у Париз где студира вајарство на уметничкој академији „Лепих уметности“. По завршетку студија живи и ради у Паризу.
Долази у Београд заједно с породицом 1928. године. Убрзо одлази у Војводину где ради по селима као општински бележник, а касније као банкарски чиновник у Новом Саду, где га затиче други светски рат 1941.године. Иако без обавезе, добровољно се јавља у војну команду, али убрзо бива заробљен и послат у Немачку у заробљенички логор.
После рата ради у више институција у Београду а највише на Медицинском факултету у Београду.
У слободно време бавио се сликарством и вајарством.
Умро је 1966. у Доброти – Бока Которска, где је и сахрањен.
