име: Стеван
презиме: Смајовић
име оца:
место: Тулари
општина: Медвеђа
година рођења:
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Стеван је из села Тулара, тачније из Туларског засеока Мркоње. Био је официр српске војске, али је још као наредник одликован златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима.
После рата као и остали његови другови обрађивао је неплодну земљу испод Мркоњског виса и борио се са немаштином као и остали свет у том планинском и неплодном крају, где је и најбогатији човек једва имао хлеба да се прехрани са своје њиве. Највеће богатство тога краја су говеда, овце и воће. Поред тога имали су доста огревног дрвета.
За време другог светског рата Стеван је претучен од стране четника познатог четничког војводе батинаша Јордана Кимића. То је била руља пола наоружана оружјем а друга половина батинама. Тукли су и пљачкали. Пијани и разуларени тукли су и своје сараднике и симпатизере и пљачкали све што су нашли. Кимић је застрашивао народ Горње Јабланице тражећи познате Туларске првоборце Милију Радовановића, генерала Васу Смајовића и Милета Ћаловића, браћу Перовиће и друге првоборце. За ове батинаше довољно је било то што је Стеван по презимену Смајовић а они су добили налог да траже једнога од најпознатијих комуниста тога краја Василија Васу Смајовића.
Стеван је једва преживао батине. Одлазили су људи да га обиђу, више ради тога да се са њиме опросте него што су се надали да ће преживети те батине. Чика Стева је ипак прездравио и после рата је живео у Лесковцу и Нишу.
Нема тачних података које године је Стеван умро.
