име: Никола
презиме: Стевановић
име оца: А.
место: Врање
општина: Врање
година рођења: 1868.
година смрти: 1943.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Стевановић А. Никола, официр – пешадијски пуковник (Врање, 30. XI 1868 – Београд, 1943).
У Нишу је завршио Нижу гимназију, а ВА у Београду (септембра 1890) као питомац XX класе, када је произведен у чин потпоручника. ВШ ВА завршио је 1897. године, а затим и припрему за генералштабну струку. Обављао је разне дужности. Био је в. д. команданта XVII пешадијског пука у Ваљеву од 31. марта 1905. до 23 марта 1907. године, наставник ВА, начелник Општевојног одељења МВ. За време службовања у овом граду на Колубари био је веома активан, а 1910. године учествовао је на оснивачкој скупштини Српског олимпијског комитета и био изабран за једног од три потпредседника.
Учествовао је у балканским ратовима и сузбијању Арбанашке побуне. Од 15. августа 1913. до јула 1914. био је командант Дринске дивизијске области, са седиштем у Ваљеву.
И на почетку I светског рата бо је командант Дринске дивизије I позива са којом је учествовао у више борба и других акција али и повлачио се преко Албаније.
У Солуну је постављен за начелника штаба Прве армије. Као симпатизер Црне руке за време Горничевске битке августа 1916. године смењен је са те дужности и послат на Крф да оснује Школу за резервне официре , што је у ствари био изговор да би се удаљио од догађаја који су се одвијали на Солунском процесу који је вођен против пуковника Драгутина Димитријевића Аписа и сарадника. Ту је и пензионисан указом ФАО 18.824 од 31/18. јула 1917, па је напустио Крф и преселио се у Француску, где је до краја рата био управник Дома српске деце, ратне сирочади, који је основан почетком 1917. године.
Био је двоструки витез Карађорђеве звезде са мачевима IV и III степена, али и носилац још неких одликовања и признања.
У браку са Милевом кћерком Данице и Милана Мартиновића, трговца, имао је синове Момчила и Предрага.
