Стевановић Милош

Стевановић Милош
Стевановић Милош

 

 

име: Милош
презиме: Стевановић
име оца:
место: Лађевци
општина: Краљево
година рођења: 1879.
година смрти: 1949.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Милош је рођен 1879. године у селу Лађевцима код Краљева. По занимању је био земљорадник. Као ратник учествовао је у свим ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године.

У току ратовања више пута се истакао храброшћу. Одликован је Карађорђевом звездом са мачевима војничкога реда и другим одличјима за храброст и за заслуге а носио је и све четири споменице за ратове од 1912. до 1918. године.

Био је специјалиста за хватање противничких војника и довођење такозваних „живих језика“. Имао је ратну срећу јер ниједном није рањен. За све време ратовања припадао је Шумадијској дивизији која је, као и све друге дивизије, у току дугих ратова мењала армије под чијом се заставом борила. У току рата 1915. године у борби са Бугарима Милошу је погинуо рођени брат Радојко у 23. години.

Милош је 1949. године умро и сахрањен је у свом селу Лађевцима без икаквих војних почасти.

Не зна се прави подвиг који је претходио додели Карађорђеве звезде са мачевима. По причању његових наследника и његових ратних другова један од следећа три догађаја или можда сва три заједно били су разлог да Милош Сретеновић добије највиши орден за личну храброст и пожртвовање на бојном пољу. Догађај први: претрчавање међупростора између српске и бугарске војске, хватање и привођење бугарског војника у своју јединицу, а све под јаком противничком ватром; догађај други: самоиницијативни упад с групом војника у непријатељску линију фронта и заробљавање непријатељског војника и догађај три: добровољно са два друга одлази и од непријатеља отима заставу.

Слични чланци:

Стојановић С. Гајо

Стојановић С. Гајо

Учесник је у пробоју тог фронта у редовима чувеног II гвозденог пука, као командир II вода, II чете, II батаљона. Ратовао је све до ослобођења целе земље.

Прочитај више »
Живковић М. Тодор

Живковић М. Тодор

У време транспортовања Српске војске, са Крфа на Солунски фронт постављен је за члана комисије за искрцавање у Микри, потом 1916. и 1917. године опет је командир хаубичке батерије.

Прочитај више »
Чолић Милан

Чолић Милан

Ми смо имали у пуку свега четири митраљеза. После су донели и један коњички митраљез, па га поставили на згодно место да допуњава оне остале.

Прочитај више »