име: Лука
презиме: Стевић
име оца: Светомир
место: Мојковић
општина: Крупањ
година рођења: 1887.
година смрти: 1971.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Стевић С. Лука, економ, резервни официр и већник АВНОЈ-а (Мојковић, Крупањ, 10. X 1887- Шабац, 3. XII 1971).
Отац Светомир и мајка Драгиња, пољопривредници. Радио је на свом имању, али и као фамилијаз (послужитељ) у Основној школи у Белој Цркви. Војни рок служио је од јануара 1910. до 1912. године у Ужицу и Алексинцу. Као најбољи војник у дивизиону упућен је у пуковску подофицирску школу, након чега је произведен у чин поднаредника.
Учествовао је у четири рата. Прво ватрено крштење имао је у новембру 1912. године код Мердара, а убрзо потом се истакао као топовођа IX батерије III дивизиона Брдског артиљеријског пука, па је одлико- ван Сребрном медаљом за храброст Милош Обилић и Сребрном меда- љом за ревносну службу. Током II балканског рата нарочито је био запажен у борби на Брегалници. Учествовао је и у сузбијању Арбана- шке побуне, када је у потери за Албанцима, са ратним друговима, зау- зео и Елбасан. Током балканских и I светског рата водио је ратни днев- ник, који је објављен у Годишњаку Историјског архива у Шапцу.
Већ на почетку I светског рата поново се истакао као борац V пешадијског пука. У најкрвавијим борбама на Мачковом камену, од 16. до 23. септембра 1914. године и поред наређења команданта да извади затварач топа и да одступи, нанишанио је противника и опалио гранату. Она је натерала противника у бекство. На предлог својих ратних другова као најхрабрији војник у батерији одликован је 25. јуна 1915. године Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. На положају Буар код Ужица 21. децембра 1914. године унапређен је у чин наредника. Учествовао је у повлачењу преко Албаније и борбама на Солунском фронту, где се поново истицао храброшћу и сналажљивошћу иако је због нежног здравља повремено побољевао.
По повратку у родно место активније се укључује у политички живот. Због индолентног односа државе према ратницима, ратним инвалидима и деци палих бораца све чешће напада Двор и династију. Временом постао је члан Републиканске странке и важио за великог бунџију и опонента званичним властима. Због тога је биран за кмета и председника општине, али и више пута новчано кажњаван, па и затваран.
Од почетка оружаног устанка 1941. године помагао је партизански покрет. У јесен 1941. године изабран је за председника Народноослобо- дилачког одбора у Мојковићу. Нешто касније постављен је за команданта партизанске команде места у Завлаци. Потом је ступио у Рађевски батаљон Ваљевског партизанског одреда, где је вршио дужност командира III и VII чете. Почетком марта 1942. године прешао је у Босну и ступио у Пратећу чету Врховног штаба НОВ и ПО Југославије. Учесник је сва три заседања АВНОЈ-а. На завршетку Другог светског рата имао је чин мајора ЈНА и биран је на више одговорних дужности у Шапцу, па и за посланика у више сазива.
Поред поменутих одликовања имао је и две сребрне медаље за храброст Милош Обилић, Орден Таковског крста, Орден братства и једин- ства I реда, Орден заслуга за народ I реда, пољски партизански ред, француску Легију странаца, Албанску споменицу и Споменицу 1941. године.
У браку са Станојком Секулић имао је сина и две кћери. По личној жељи сахрањен је у Белој Цркви код Крупња уз највише војне и државне почасти.
