име: Александар
презиме: Стојковић
име оца: Милан
место: Крњево
општина: Велика Плана
година рођења: 1895.
година смрти: 1915.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
ПЕШАДИЈСКИ ПОТПОРУЧНИК
Рођен 15. фебруара 1895. године у Крњеву, среза великоорашког, од оца Милана, инспектора државних железница у пензији и мајке Олге.
То је онај млади херој, који је пред своју погибију, написао своме оцу:
„… Немојте се чудити, драги тата, што не могу да дођем на одсуство. Ја сам на бојном пољу. И Отаџбини сам потребан, а од тебе сам видео и научио да одсуство никад не тражим, јер га ни ти ниси тражио, само зато што си хтео својим примером да послужиш млађима. И ја сам сада у томе положају, и ја имам своје млађе, који су куд и камо жељнији отсуства од мене…“
29. септембра 1915. године, потпочник Александар Стојковић погинуо је на Вратницама и сахрањен испод саме цркве у селу Рипњу, а потом пренесен у костурницу у Београду. Био је то заиста херој. Његов командант, и сам неутешан у своме болу, после јуначке смрти потпоручника, написао је његовим родитељима ове редове:
„Жао ми је што вам се обраћам онда, кад нисам у стању да вашој породици умањим бол за вашим храбро и херојски погинулим сином. Ваш син пао је на бранику Отаџбине, као дика и понос пука „Хајдук Вељка“ и његово достојанство и пожртвовање равно је смрти Хајдук Вељка. Жалите га и жалићемо га, јер смо изгубили једног младог хероја“.
