име: Милан
презиме: Шутић
име оца:
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1896.
година смрти: 1983.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
ЗАШТО САМ ДОБИО КАРАЂОРЂЕВУ ЗВЕЗДУ
РАТОВА И ПРЕВИШЕ
О војдоди Вуку, мајору Војину Поповићу и његовом јуришном одреду који се налазио увек онамо где је било најтеже и данас се причају легенде. У овај одред, право из скопског ђачког батаљона, ступио је Милан Шутић 1915. године.
Из мноштва окршаја на солунском фронту најјаче су се урезали у сећање 67. годишњем Шутићу: Леринско поље, Кајмакчалан, Старков гроб и Сива стена где је погинуо војвода Вук…
После погибије војводе, овај одред се расформирао.
– Са једним бројем војника пришао сам 6. пешадијском пуку где сам, потом командовао водом.
Кад смо га упитали који је подвиг учинио да буде одликован Карађорђевом звездом, стари ратник је одговорио:
– Солунски фронт био је испит јунаштва. Човек је имао доста прилика да се истакне. Али, чини ми се да је ипак најтеже било у јуришу на Грунишки вис. Штитили смо рањенике и од артиљеријске ватре погинуло је много наших…
Бида је ноћ и магла… Газили смо по лешевима…
– Све је то било давио и данас се готово никога од својих другова не сећам. На заједничком састанку “карађорђеваца”, пре месец дана, нисам препознао ни једног… Све се заборавља!
Данас Милан Шутић станује у Улици 29. новембра 3, на трећем спрату. Пензионисан је пре дванаест година као – угоститељски радник!
– Било је ратова и превише! Борили смо се, као што бисте се и ви данас борили. Али, само да више никад рата не буде.
У овој рубрици објавили смо сећање осморице носилаца “Карађорђеве звезде”, на оне тренутке који су по њиховом мишљењу, пре педесет година, учинили да добију највише одликовања у првом светском рату.
Редослед разговора и избор ратника није био унапред утврђен. Наш сарадник је закуцао на врата осморице ратника не најављујући свој долазак. Захваљујемо на љубазности којом су нас дочекали и казивали нам о најдраматичиијим догађајима из своје и – наше историје.
Ово казивање је објављено на 6. страни ,,Политике Ексцрес” 26.8.1964. године.
Шутић је умро 25. јуна 1983. године, а сахрањен је 27. јуна на Новом гробљу у Београду.