име: Светислав
презиме: Тасовац
име оца:
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1869.
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Пуковник Светислав Тасовац је рођен у Београду 1869. године. После завршене гимназије ступио је у Војну академију и завршио је с одличним успехом са питомцима XXI класе, а унапређен је у чин артиљеријског официра. У мирнодопској војној служби Светислав као поручник је био у артиљеријском пуку у Алексинцу а као капетан у Нишу 1898, затим у Београду 1900. Положивши виши официрски курс Војне академије произведен је у чин мајора. Постављен је за ађутанта на двору 1907. године. Потом је био командант IV пешадијског пука Шумадијске дивизије у Крагујевцу. Када је произведен у чин потпуковника примио је дужност управника и главног начелника Официрске школе нове брзометне артиљерије. Ова школа је за будуће ратове била од нарочито великог значаја за нашу војску.
Пуковник Тасовац је у свим ратовима од 1912. до 1918. био непрекидно командант на фронту. У рату с турском војском учествовао је у борбама на Преполцу на Косову Пољу и Качанику када је одликован Златном медаљом за храброст.
У рату против Бугарске, Шумадијска дивизија је имала ратни задатак да освоји планински положај Дренак – Рајчански рид, који је био од нарочитог стратегијског значаја за наше ратне операције. У овом сукобу Тасовац је баражном ватром своје артиљерије збунио противника нанео му велике губитке и омогућио пешадији да пређе у напад. Издао је наређење за откривање положаја непријатељске артиљерије да би се уништила па је на овај задатака он лично пошао. Дошавши до пешадије кроз непријатељску ватру био је у могућности да осмотри положај непријатељске артиљерије у да телефоном саопшти потребне податке за дејсто наше артиљерије. Када је наша артиљерија отворила ватру, непријатељски топови су умукли а пешадија кренула у напад чиме је битка била завршена у корист српског оружја. Последњи плотун непријатељске артиљерије је погодио наше положаје на којима је остао тешко рањен и онесвешћен командант артиљеријског пука Светислав Тасовац. Следећег дана у прву пољску болницу дошао је регент Александар и одликовао га Карађорђевом звездом са мачевима и произвео чин потпуковника.
У току првог светског рата од 1914. до 1918. године Тасовац је поново командант артиљеријског пука Шумадијске дивизије првог позива са којим учествује у многим борбама. Једна од најзначајнијих је била на Церу и Јадру где е Шумадијска дивизија била на десном крилу Друге армије. Раније је описано какву је улогу одиграла Шумалијска дивизија у церскј бици. У току ове битке Тасовац се налазио на домаку непријатељских положаја и рањен пушчаним метком али је у борби остао до краја. Том приликом је је по други пут одликован Калађорђевом звездом са мачевима.
У колубарској бици у новембру 1914. године Шумадијска дивизија и њен артиљеријски пук сломивши последњи отпор непријатељских пукова у Раковичкој шуми, допринео је у великој мери победи наше војске при ослобођењу Београда крајем 1914. године.
У току Меканзенове офанзиве у долини Мораве 1915. године наша војска је била принуђена на повлачење уз непрекидну борбу с надмоћном немачком војском све до Косова Поља. У току повлачења преко Албаније, поред великих тешкоћа и невоља од зиме и глади као и физичког умор, следећи пример својих старешина међу борцима Шумадијске дивизије борбени морал остао је очуван. Пук Светислава Тасовца дошао је на Крф у пуном бројном саставу официра и војника.
Тасовац је 1916. године упућен у Русију да од Срба и других Југословена из аустријске војске који су били у руском заробљеништву организује добровољачки корпус и да га пребаци на солунски фронт. После краћег дејства у борбама на Добруџи добровољци су пребачени на солунски фронт. Тасовац је у овим пословима имао посебну улогу.
На солунском фронту у току наше офанзиве у септембру месецу 1918. године, пуковник Светислав Тасовац као командант артиљерије Моравске дивизије, остваривши нарочито ефикасно дејство својих топова, знатно је допринео уништењу непријатељских положаја. Том приликом је одликован Карађорђевом звездом трећег реда са мачевима.
Својој ћерки Бранки за успомену на минуле ратове даровао је сребрну наруквицу од низа плочица с именима битака у којима је учествовао за ослобођење наших народа: Косово, Качаник, Љума, Брегалница, Рајчански рид, Шабац, Београд, Смедерево, Багрдан, Пећ, Добруџа, Груниште.
