име: Владимир
презиме: Тодоровић
име оца: Милан
место: Ниш
општина: Ниш
година рођења: 1881.
година смрти: 1917.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Пешадијски потпоручник
Рођен 22. октобра 1881. године у Нишу од оца Милана и матере Параскеве.
У Нижу школу Војне академију ступио по свршеном шестом разреду Нишке гимназије. 1910. године свршио је пешадијску школу гађања.
По изласку из Војне академије одређен за водника XVI пешадијског пука „Цара Николе“ II, где је потом постављен и за командира чете.
У рат 1912 год. ушао је са својом четом у истом пуку и учествовао у свим борбама свога пука.
И у светски рат ушао је као командант батаљона у свом XVI пешад. пуку, од кога се за све време није одвајао. Учествовао је у борбама на Церу, а у рудничкој офанзиви 21. новембра 1914. године тешко је рањен зрном „дум-дум“. С бојишта је упућен у Нишку а при евакуацији Ниша у Битољску болницу. При напуштању Битоља одређен је за команданта Плетварског одреда, са којим се повукао.
Тешке ране нису му допустиле да поново ступи у строј, већ је лечен у Солуну у Француској 6. резер. болници, где је при операцији 5 фебруара 1917. године умро. Сахрањен је у Српском војничком гробљу у Зејтинлику.
Пок. Владу красиле су све војничке и човечанске врлине те је као такав и могао, као ретко ко други, да цео војнички живот и у рату и у миру проведе увек у истом пуку, од водника до команданта батаљона, и са истим људима, међу којима је допао тешких рана.
Одликован је: Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда, орденом Белог Орла са мачевима IV реда (посмртно одликовање), Златном медаљом за храброст, медаљом Краља Петра I и свима ратним споменицима.
Није био жењен.
Има сестре: Дринку удову поч. Димитрија Кузмановића бриг. пешад. ђенерала, која је живила у Загребу, Илица бр. 150/П и Др. Наталију Тодоровић-Катурић у Београду, ул. Цара Николе II бр. 22/1.
(Споменица XXXII класе)
