Тодоровић Тодор

Неустрашив официр, командир за углед, са јединственим моралом, омиљен код људи, повео је своју чету и отворио капију наше отаџбине.

У рат одлази 1912. године као обичан редов-пешак. Не зна се која је одликовања тада добио, али је познато да је мобилизацију 1914. године дочекао у Ваљеву у чину поднаредника.

Прошао је тада Светислав Николић кроз своје село, прошао поред своје куће, а није могао да сврати. У војсци је тада била велика строгост. Најтеже му што није смео да прескочи преко плота и набере мало шљива. А под зрелим плодом гране се савиле и шљива се само плавела.