име: Јеврем Јеша
презиме: Топаловић
име оца: П.
место:
општина:
година рођења:
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
„…КАЗУЈ стрина, ђе је Дрина!? -питали су бегунци жене и децу, док су их наши борци гонили до Дрине, а артиљерци капетана Јеше Топаловића са заплењеним топовима испратили преко Дрине…“.
Јеша је одликован Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда.
Додатно за потребе сајта:
У току ноћи јединице су прихватале борбу како су долазиле на линију фронта. На испресецаним и пошумљеним обронцима Цера одиграле су се невезане ноћне борбе у којима су се јединице српских пукова боље снашле. Свануо је нови дан. Сунце је већ одскочило. Нове јединице двеју армија хитају једне другима у сусрет. Церска битка тек започиње.
О изненадном ноћном судару мајор Јеврем Топаловић пише: „Под кишом од олова улазили су у борбу батаљони за батаљоном, пук за пуком, дивље и огорчено. Битка се развијала брзо, силно и свом жестином. Батерије беху, такорећи, на рукама изнете на Парлог у сам стрељачки строј. Пешадија је вршила јуриш за јуришем, ватра појачана и митраљеска била је паклена. У том огромном послу у коме је врило ратничком духу познато клокотање кључалог олова, звиждање и прасак — нешто безмерно силно, величанствено и страховито — све се то слило са громогласним УРА! српског пешака“.
…
Карактеристично је и то да су поједине наше артиљериске батерије улазиле у стрељачки строј, у прве линије стрељачког нападног строја и одавде храбро дејствовале директно картечном ватром по непријатељској пешадији без обзира на сопствене жртве. Треба забележити да је командир батерије мајор Панта Дукић, са своја четири топа, ушао у стрељачки строј и одатле храбро дејствовао картечом на непријатеља. Због своје велике храбрости и високог морала Ђукић је већ почетком овог рата одликован Карађорђевом звездом с мачевима, што је у то време било доста ретко. Исто тако, са својом батеријом је ушао у стрељачки строј мајор Јеша Топаловић и из целе батерије дејствовао картечном ватром по непријатељу. Био је човек неописиве храбрости, одлучности и иницијативе што у борби много значи. То је у исто време било велико охрабрење пешадији. Кретали су се артиљерци са својим топовима у борбеном строју пешадије и то у првим линијама.
Како су се непријатељска артиљериска зрна распрскавала у близини наших батерија, то су артиљерци тражили поједине команде непријатељских распрснутих граната да би на упаљачу очитали даљину са које непријатељ гађа и тако одредили елементе својој артиљерији за гађање по непријатељу. На овом равном терену ради осматрања дејства и прецизности гађања својих топова за осматрачницу су користили у вис издигнуте руде од топовских кара на које су се пели да би добили висину за осматрање и тако вршили коректуру ватре. Ови поступци артиљераца резултат су великих искустава из балканских ратова. Његове гранате су се распрштавале веома високо изнад наше пешадије и није нам наносио губитке. Често смо се томе и смејали.
Борбе десетог пешадијског пука Шумадијске дивизије која се налазила на десном крилу 2. армије прилагођавале су се нападу ове армије посебно њене Комбиноване дивизије која се из овог усиљеног марша у току ноћи 15/16 августа срела са 21. непријатељском дивизијом на Текеришу и отпочела чувену Церску битку.“
