Туцовић Г. Јован

име: Јован
презиме: Туцовић
име оца: Глигорије
место: Гостиље
општина: Чајетина
година рођења: 1872.
година смрти: 1916.
извор података: “Златибор у Великом рату“ Милисав Р. Ђенић, 2006

 

УЗ РАМЕ ВЛАДИМИРУ И СТЕВАНУ

Успесима српске војске у ослободилачким ратовима велики добринос дали су ратници из чувене гостиљске фамилије Туцовић. Осим тога што их је петнаест положило животе у темеље нове отаџбине, међу којима и највећи српски социјалиста Димитрије Туцовић, тројица су постала витезови са највећим ратним одликовањима. Синовима старог проте Јеврема, официрима Владимиру и Стевану, уз раме је стао и поднаредник Јован Туцовић.

Овај брзо заборављени јунак рођен је је 1872. године у породици сиромашних земљорадника Глигорија и Мирјане, са којима је провео младост, помажући им у пољопривредним пословима.

На одслужење шестомесечног војног рока отишао је 1893. године у 4. чету, 2. батаљона IV пешадијског пука.

Оженио се Милевом Терзић из Алиног Потока са којом је имао сина Богољуба.

У рат са Турцима кренуо је 1912. године са јединицом у којој је служио кадар. У његовој персоналној документацијн стоји да је као резервни пешадијски редов у 4. чети, 2. батаљона IV пешадијског пука другог позива, за личну и осведочену храброст у ратовима од 1912-1916. године, одликован Сребрним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима, а осим тога носилац је и Руског Крста Светог Ђорђа и Албанске споменице.

Захваљујући заслугама у дотадашњем току ратовања, храбром и јуначком држању, самопрегору и извршавању свих постављених задатака, Јован Туцовић је на солунско ратиште стигао у чину поднаредника и командира једног одељења. Са својим ратницима прошао је кроз пакао Кајмакчалана, учествовао у покољу на Сивој стени, освајао Кочобеј и Старков гроб и кад је изнео живу главу из ових људских кланица, погинуо је у мањем окршају 6. октобра 1916. године.

Слични чланци:

Петровић Радојица - Раде

Петровић Радојица – Раде

Он је за осведочену личну храброст и пожртвовање на бојном пољу 1917. године стекао највиши орден за храброст Краљевине Србије – Сребрни војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима.

Прочитај више »
Топаловић Радосав

Топаловић Радосав

Јадни пешаци. Њих нико не штеди, о њиховом умору нико не води рачуна. А смрт им увек прети. Ето, и сада, овако уморни и измрцварени, они морају својим голим грудима да налете на бугарске ножеве, морају да их разбију, да прокрче пут другима или сви да изгину.

Прочитај више »
Пашајлић Саво

Пашајлић Саво

Саво је веома дуго ратовао од 1912. до 1918. године. Са пуком „Карађорђе“ прошао је сва бојна поља на којима је била Шумадијска дивизија првог позива.

Прочитај више »