име: Јован
презиме: Вражалић
име оца: Михаило
место: Ваљево
општина: Ваљево
година рођења: 1879.
година смрти: 1916.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Вражалић М. Јован, официр – пешадијски мајор (Ваљево, 26. IX 1879 – Кајмакчалан, 13. IX 1916).
Отац Михаило, био је писар Примирителног суда, али и приучени адвокат, припадао је првом либералном клубу у Ваљеву, док је мајка Неранџа, била домаћица. Имали су доста деце. Од пет синова, тројица су били активни официри, а и неке им кћери биле су удате за официре.
После основне школе и шест разреда гимназије у Ваљеву са XXXIII класом завршио је Нижу школу Војне академије у Београду. У први официрски чин – потпоручника произведен је 1903. године. Дана 29. јула 1910. године у Ваљеву оженио се Лепосавом Живковић, рођеном 19. маја 1895. године у Београду, од оца Петра и мајке Василије.
У оба балканска рата показао је задивљујућу спретност, храброст и умешност у командовању четом. Као пешадијски мајор и командир I чете I батаљона V пешадијског пука Дринске дивизије I позива у I светском рату погинуо је на Кајмакчалану у борби против Бугара. Одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда и другим домаћим и страним одликовањима.
Песник Милосав Јелић у збирци Србијански венац, међу стиховима портрета јунака из ослободилачких ратова 1912-1918. године, једну песму посветио је Јовану Вражалићу:
Орле сури са Кајмакчалана,
Ноћас су се војске удариле
И мајке се у црно завиле –
Виде л оне Вражалић Јована?
Видео сам Вражалић Јована
Од Ваљева од колена стара.
Нападнут је тешко од Бугара,
Око њега деца одабрана.
Па се бију и страшно крваре,
око њих су кости разломљене.
Брзометке танке поломљене,
И јуначки одлетеле главе,
Чудним биљем косе завејане:
Овде нога, онде мушка рука…
А кад плану зора ко јабука
Девојачком руком брана
У Јована седамнаест рана.
