Вучићевић Н. Петар

име: Петар
презиме: Вучићевић
име оца: Никола
место: Оклетац
општина: Бајина Башта
година рођења: 1864.
година смрти: 1942.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Вучићевић Н. Петар, официр – потпуковник (Оклетац, Бајина Башта, 23. III 1864 – Београд, 4. II 1942).

Отац Никола и мајка Павлија били су пољопривредници.

Завршио је основну школу и два разреда гимназије па је неко време радио у трговини.

У војску је ступио 1884. године. Учествовао је у српско-бугарским ратовима 1885/86. и 1886. године. Потом се активирао на служби у војсци и уз рад дошколовавао. Редовно је напредовао од потпоручника до коњичког потпуковника. Највећи део војне службе провео је у гарнизону Ваљево, где је радио као ађутант Ваљевске окружне пуковске команде, командир I ескадрона Дринског коњичког пука I позива и ађутант Дринске дивизијске области.

Учествовао је у балканским ратовима и сузбијању Албанске побуне 1913. године. Од јула 1914. до фебруара 1916. био је ађутант Дринске дивизијске области и командир I ескадрона Дринског артиљеријског пука I позива. Два пута је тешко рањаван: у бици на Брегалници 1913. и у борбама на Годомину код Смедерева 1915. године. После балканских ратова био је на раду у штабу Дринске дивизије, а после реорганизације српске војске на Крфу у саставу Вардарске дивизије. Током ратова 1912-1918. године претрпео је значајну материјалну штету, али је његов захтев за обештећење усвојен са 51%.

Након завршетка ратних окршаја. поново је на служби у штабу Дринске дивизијске области у Ваљеву. Касније је гарнизонер у овом граду на Колубари и помоћник команданта Војног округа у Шапцу.

Као пензионер живео је у Београду. Био је ожењен Катарином кћерком Панајота Панајотовића, бившег трговца из Шапца. Имали су синове Предрага и Берислава.

За заслуге у миру и рату добио је: Орден Карађорђеве звезде са маче- вима IV реда, Споменицу краља Петра I; Златну медаљу за храброст, Медаљу за ревносну службу и пет споменица за учешће у пет ратова.

Слични чланци:

Миловановић Драгољуб

Миловановић П. Драгољуб

Тај пут страдања никад нећу моћи да заборавим. Близу смо Љеша. Колико дана нисмо ништа јели!? Једног дана дадоше нам једну конзерву брашна на четворицу војника. У шаторском крилу замесисмо брашно па га затрпамо у пепео. Легнемо по шест у шатор, а ујутру – четворица су мртва.

Прочитај више »