име: Димитрије
презиме: Вучковић
име оца: Танасије
место: Дубравица
општина: Пожаревац
година рођења: 1883.
година смрти: 1927.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Димитрије Т. Вучковић Мита рођен је у селу Дубравици код Пожаревца у сеоској породици. С братом Стеваном детињство је провео у родном селу и стекао основно образовање. Пре одслужења војног рока се оженио, али му жена на порођају умре и он остаје са ћерком Десанком.
Кадровски рок одслужио је у касарнама Доњег града на Калемегдану, и вратио се са чином каплара. До првог балканског рата са Турцима бавио се пољопривредним радовима.
У првом балканском рату борио се у редовима свог 8. пешадијског пука првог позива Дунавске дивизије на Куманову и Битољу, а у Другом балканском рату с Бугарима на Ретким буквама, где је одликован Обилићевом медаљом и унапређен у чин поднаредника.
У првом светском рату бори се у 2. чети 1. батаљона 8. пешадијског пука првог позива, најпре у одбрани Београда, затим у Срему, на Мачковом камену и колубарској бици.
Због храброг држања и испољене хладнокрвности 1915. године у селу Смољинцу код Пожаревца унапређен је у чин наредника-водника. Из Смољинца његова јединица је прекомандована на праховско пристаниште да истовара приспелу храну. Учествује у борби с Бугарима на Рогљевској коси код села Мокрања.
Борећи се с Бугарима, Немцима, Аустријанцима и побуњеним Арнаутима стиже на Крф и Солунски фронт. На Чеганима се гушао са Бугарима, а на коти 1212 и с Немцима. Кроз окршаје га је пратила и срећа, јер је увек пролазио без рана. После пробоја Солунског фронта, борећи се с ратним друговима стиже до Суботице где се 1919. године демобилише.
Код куће га је дочекала жива и здрава његова ћерка Десанка и његовој срећи није било краја. Мали приноси са имања натераше га да се запосли на речном багеру који је вадио песак из Дунава. Рад је био напоран и једне мрачне октобарске ноћн 1927. године, уморан, изгубио је равнотежу и пао у Дунав и тако завршио живот у 44. години. Димитрија Мите Вучковића, резервног пешадијског наредника 8. пешадијског пука првог позива Дунавске дизизије данас се, сем блиских рођака, ретко ко сећа. И сада на дубравском гробљу стоји омален бели мермерни споменик на коме, уз фотографију у војничкој униформи, пише:
„Димитрије Т. Вучковић
наредник 8. пешад. пука
поживе 44 године
Умро 15. X 1927. год.
Спомен му подижу отац Танасије и
брат Стеван“
Тако заврши Димитрије Т. Вучковић, скромна, а велика сељачка душа.
