Вујичић И. Драгић

Вујичић И. Драгић
Вујичић И. Драгић

 

 

име: Драгић
презиме: Вујичић
име оца: И.
место: Бели Поток
општина: Београд
година рођења: 1880.
година смрти: 1953.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Драгић И. Вујичић рођен је 1880. године у Белом Потоку под Авалом.

Био је резервни наредник, иако неписмен. Учесник је ослободилачких ратова Србије од 1912-1918. године.

Носилац је девет разних ратних одликовања. Карађорђеву звезду са мачевима добио је када му је на солунском фронту погинуо командир чете чији је он био заменик. Драгић је преузео команду видећи мртвог командира са узвиком „За мном јунаци!“ Том приликом непријатељски метак му је прорезео грло и биле су му повређене гласне жице. Рана му је крварила и није могао да говори. Командовао је кажипрстом десне руке. Од последица овог рањавања није могао више правилно да говори јер је при говору стално шиштао.

Као што је напред речено он је са Светиславом унео посмртне остатке Незнаног јунака у костурницу на Видовдан 1938. године.

У 73. години 23. фебруара 1953. године умро је витез Драгић Вујичић а сахрањен је на гробњу у Белом Потоку.

Слични чланци:

Цвијовић Радомир

Цвијовић Радомир

Наста тајац међу људима. Она мучна тишина као када се мртви сахрањују. На лицима “багљавих” редова није се могло ништа прочитати: ни страх, ни ужас, ни револт. Они су немо ћутали и само гледали у свог капетана, чије су очи севале као муње испод густих обрва на којима су светлуцале капљице кише и снега.

Прочитај више »
Павловић С. Јован

Павловић С. Јован

Био је пољопривредник, а у рату је за осведочену храброст и пожртвовање на бојном пољу одликован војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима (златни орден).

Прочитај више »
Стојадиновић Душан

Стојадиновић Душан

Схватио сам шта хоће Француз. Читав сат били смо му помоћници – додавали смо му гранате, а он их је испаљивао. Кад код је погађао циљ, он се радовао као дете. Испалио је гомилу граната, вичући: „Браво, Сербо!“

Прочитај више »